Перформанс (енгл. performance – представа, представљање, изведба) је форма акционе уметности која је настала и развила се током 1960-их и 1970-их година XX века, иако њени корени сежу дубље у историју авангардних покрета.[1] Перформанс као уметнички израз у средиште ставља самог уметника, његово тело, акцију и процес, често бришући границе између уметника и публике, као и између различитих уметничких дисциплина. Поставља се као критика традиционалног схватања уметничког дела као трајног, продајног објекта, наглашавајући ефемерност и директно искуство.[2] Имао је важну и фундаменталну улогу у авангардној уметности 20. века.[3][4]
Дефиниција и основни елементи
Перформанс се у уметности најчешће односи на догађај у којем појединац или група људи (перформер или перформери) изводе, односно понашају се на одређени начин пред публиком. Граница између извођача и публике може бити флуидна, а реакције публике понекад постају интегрални део самог перформанса.[2] Кључни елементи перформанса су:
Време: Перформанс се одвија у реалном времену и има своје трајање.
Простор: Може се изводити у галеријама, музејима, на улици, у природи или било ком другом конвенционалном или неконвенционалном простору.
Тело уметника: Тело перформера је често основни инструмент и медиј изражавања.
Однос између уметника и публике: Директан сусрет и интеракција су често од суштинског значаја.
У средишту пажње нису улоге као у традиционалном позоришту, нити статични објекти као у ликовној уметности, већ сама акција, покрет, процес и концепт који стоји иза извођења. Акције, које се углавном развијају у уметничким галеријама и музејима, могу се одвијати на улици, у било ком окружењу или простору и у било ком временском периоду.[5] Његов циљ је да изазове реакцију, понекад уз подршку импровизације и осећаја за естетику. Теме су обично повезане са животним искуствима самих уметника, или потребом денунцијације или друштвене критике и са духом трансформације.[6]
Историјски развој и корени
Пантомима и сликарство као елементи перформанса
Иако термини „уметност перформанса“ и „перформанс“ постају широко коришћени током 1970-их, историја перформанса у визуелним уметностима сеже до футуристичких продукција и дадаистичкихкабареа почетком XX века.[2][7]
Перформанс црпи елементе из различитих извора:
Авангардни покрети: Поред футуризма и дадаизма, значајни су и утицаји надреализма и Баухауса.
Хепенинг: Догађаји који су укључивали спонтаност, учешће публике и брисање граница између уметности и живота, развијени 1950-их и 1960-их (нпр. Алан Капроу).
Флуксус: Међународни неоавангардни покрет из 1960-их који је наглашавао процес, случајност и мешање различитих медија.
Боди арт: Уметност у којој је тело уметника главни медиј.
Концептуална уметност: Даје предност идеји и концепту над финалним уметничким објектом.
Ритуал: Многи перформанси инспирисани су древним ритуалима и обредима.
Значајни уметници (пионири и представници)
Перформанс "Refugien" (2005) у Берлину
Неки од кључних уметника који су обликовали историју перформанса су:
Дисциплина је повезана са хепенингом, флуксус покретом, боди артом и концептуалном уметношћу.[16]
Перформанс у Србији
Сцена перформанса у Србији развијала се у контексту југословенске и касније српске савремене уметности. Марина Абрамовић је најпознатије име пореклом из Србије које је стекло светску славу у области перформанса. БИТЕФ је од свог оснивања био важна платформа за представљање иностраних и домаћих перформанс уметника и група. Студентски културни центри (СКЦ) у Београду, Новом Саду и другим градовима такође су имали значајну улогу у промоцији експерименталних и перформативних пракси.
Независна културна сцена у Србији наставља да негује перформанс. Организација Културни елемент из Београда, позната по промоцији младих уметника и организацији културних догађаја, започела је своје активности и годинама наступала перформансом.[17] Њен оснивач, Тадија Милетић, организовао је први оперски флеш моб перформанс у Србији, као и многе друге перформансе током вишегодишњег постојања организације.[18]Дах театар, истраживачки центар за позоришну уметност, такође је значајан актер који у свом раду користи елементе перформанса.
.jpg)
