Пестициди су производи хемијског или биолошког порекла који су намењени заштити економски значајних биљака и животиња од корова, болести, штетних инсеката, гриња и других штетних организама.[1] Под штетношћу се подразумева економска штета људској пољопривреди и индустрији - смањење приноса или количине/квалитета добијене хране. Штетност није биолошка, нити еколошка особина организама. Свако коришћење пестицида са собом носи негативне последице на екосистем у коме се примењује и околне екосистеме. Смањење употребе пестицида је један од темеља одрживе пољопривреде и идеја одрживог развоја.[2]
свака супстанца или мешавина супстанци намењена за спречавање, уништавање или контролу било које штеточине, укључујући векторе болести људи или животиња, нежељене врсте биљака или животиња, које изазивају штету током или на други начин ометају производњу, прераду, складиштење, транспорт или маркетинг хране, пољопривредних производа, дрвета и производа од дрвета или сточне хране, или супстанци које се могу давати животињама за контролу инсеката, паукова или других штеточина у или на њиховим телима. Израз укључује супстанце намењене за употребу као регулатор раста биљака, дефолијанс, средство за сушење или средство за проређивање плодова или спречавање превременог опадања плодова. Такође се користе као супстанце које се примењују на усеве пре или после жетве да би се роба заштитила од пропадања током складиштења и транспорта.[16]
Имајући у виду да су пестициди средства чијом неправилном применом лако долази до штетних последица по човека и по његову околину потребно је знати како се њима правилно рукује.
Пре сваке употребе потребно је је бити правилно заштићен, односно носити заштитно одело, заштитне рукавице и заштитне наочаре. Средства припремати у за то посебно намењеној просторији, заштићеној од ветра нарочито када су у питању прашкасти препарати. Уколико је потребно мешати средство употребљавамо посуде које се користе само за пестициде. Исто се односи и на мензуре или друге мерне посуде. Након употребе сву апаратуру / прскалице и посуде / треба добро опрати.[22][23]
Мере опреза
Лабораторија за истраживање утицаја пестицида
Током третирања не сме се јести, пити и пушити. Не вршити третирање по изузетно топлом и ветровитом времену, пазити на заношење на суседне културе, вртове и паркове (у урбаним срединама), итд. По завршеном третирању прскалицу опрати млаком водом, скинути заштитно одело и осталу заштитну опрему те се умити млаком водом.
Складиштење средстава
Средства се чувају у оригиналној и добро затвореној амбалажи, у добро закључаној, сувој и проветреној просторији, удаљено од извора ватре, изван дохвата деце и неупућених особа, одвојено од хране, пића и сточне хране.
Празну амбалажу уништити на начин прописан „Правилником о врстама амбалаже за пестициде и ђубрива и о уништавању пестицида и ђубрива“ објављеном у Службеном гласнику СРЈ бр. 35/99. Празна амбалажа се испере најмање три пута и та течност се дода течности за прскање, а затим се избуши како би се учинила неупотребљивом. Таква амбалажа се скупља на одређено и осигурано место у посебне контејнере.
^Randall C, et al. (2014). „Pest Management”. National Pesticide Applicator Certification Core Manual (2nd изд.). Washington: National Association of State Departments of Agriculture, Research Foundation. Архивирано из оригинала 10. 12. 2019. г. Приступљено 20. 10. 2022.
^Dunlop, Erin S.; McLaughlin, Rob; Adams, Jean V.; Jones, Michael; Birceanu, Oana; Christie, Mark R.; Criger, Lori A.; Hinderer, Julia L.M.; Hollingworth, Robert M.; Johnson, Nicholas S.; Lantz, Stephen R.; Li, Weiming; Miller, James; Morrison, Bruce J.; Mota-Sanchez, David; Muir, Andrew; Sepúlveda, Maria S.; Steeves, Todd; Walter, Lisa; Westman, Erin; Wirgin, Isaac; Wilkie, Michael P. (2018). „Rapid evolution meets invasive species control: the potential for pesticide resistance in sea lamprey”. Canadian Journal of Fisheries and Aquatic Sciences. National Research Council Canada. 75 (1): 152—168. Bibcode:2018CJFAS..75..152D. ISSN0706-652X. doi:10.1139/cjfas-2017-0015. hdl:1807/78674.
^D. J. Chitwood, “Nematicides,” in „Encyclopedia of Agrochemicals”. стр. 1104—1115. Архивирано из оригинала 18. 01. 2021. г. Приступљено 21. 03. 2023.(3)John Wiley & Sons, New York, NY, 2003;.
^S. R. Gowen, "Chemical control of nematodes: efficiency and side-effects," in Plant Nematode Problems and their Control in the Near East Region (FAO Plant Production and Protection Paper - 144), 1992; http://www.fao.org/docrep/V9978E/v9978e08.htm
Alarcon WA, Calvert GM, Blondell JM, Mehler LN, Sievert J, Propeck M, Tibbetts DS, Becker A, Lackovic M, Soileau SB, Das R, Beckman J, Male DP, Thomsen CL, Stanbury M (2005). „Acute Illnesses Associated With Pesticide Exposure at Schools”. Journal of the American Medical Association. 294 (4): 455—465. PMID16046652. S2CID9585112. doi:10.1001/jama.294.4.455.
Davis, F. R. (2019). „Pesticides and the perils of synecdoche in the history of science and environmental history”. History of Science. 57 (4): 469—492. PMID31232115. S2CID195327705. doi:10.1177/0073275319848964..