Петар Бериславић

Петар Бериславић
Споменик Петру Бериславићу у Трогиру.
Лични подаци
Датум рођења	1475.[1]
Место рођења	Трогир, Краљевина Угарска
Датум смрти	20. мај 1520.(1520-05-20) (45 год.)
Место смрти	Кореница, Краљевина Угарска
Војна каријера
Служба	1510–1520.
Војска	Краљевина Хрватска
Чин	бискуп Веспрема (1512—1520) капетан Сења (1513—1520) бан Хрватске и Славоније (1513—1520)[2]
Учешће у ратовима	Битка код Дубице (1513) Битка код Јајца (1518) Битка код Пљешевице (1520)
Одликовања	освећени мач од папе Лава X

Петар Бериславић је био бан краљевина Хрватске и Славоније у периоду од 1513. до 1520. године, а уједно и један од најистакнутијих војсковођа свога времена.

Од 1513. вршио је дужност намесника Дубице и капетана Сења, када је 16. августа 1513. потукао Турке у бици код Дубице. За војне потребе заложио је већи број црквених имања и похваљен је од папе Лава X, који му је послао мач и новчану помоћ за опремање војске. 1518. водио је успешан поход на Босну, а одбио је и више турских напада у Далмацији.^[3]

Настојећи да боље организује одбрану против Турака, бан Петар Бериславић је у мају 1520. године пошао у Сењ да се с кнезом Бернардином Франкопаном договори о даљњим акцијама. За то време Турци поновно продиру у хрватске земље и на јуриш освајају град-утврду Пећ, посјед Орловчића, те харају по околини Дрежника. Када је стигао у Оточац, Бериславић се разболео и пао у постељу. На вест о провали Турака он устаје из кревета, окупи 300 војника^[2] и крене у потеру за Турцима. На потоку Кореници у Вражјој Гори (код данашње Пљешевице) сустигне Турке и, бројчано слабији, успева да их разбије. Међутим, прогонећи Турке, накратко је заостао за својом војском те на њега и његову пратњу из заседе наваљују Турци. Након кратког отпора, Бериславић је смртно рањен. Његови војници који су се вратили из потере касно су стигли у помоћ. Петар Бериславић је већ био мртав. То се догодило 20. маја 1520. године. По налогу бискупа Ивана Стратица, бан је сахрањен у Веспрему, крај многих веспримских бискупа.^[3]

Године 1568. цар Максимилијан је о Бериславићу написао следеће: Највећу славу својему имену стекао је бригом за веспримску бискупију, врански приорат, читаво угарско краљевство као и бановањем Краљевином Далмацијом, Хрватском и Славонијом. Славном је смрћу у рату надвисио непријатеље и неславнима учинио Турке против којих је ратовао.^[3] Подигао је дух отпора у народу и окупио разједињено племство, придобио крајишке великаше да у градовима и најважнијим правцима турских упада поставе сталне посаде и страже снабдевене храном и муницијом и тиме поставио основе Војне крајине на хрватским границама.^[2]

• Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 582.