Петроније Шишо
Петроније Шишо (Стари Влах — Равње, 1813) је био старјешина устаника током Српске револуције. БиографијаПетроније је рођен крајем 18. века у Старом Влаху, у Херцеговини.[1] Прије Првог српског устанка био је обичан златиборски хајдук.[тражи се извор] Предање каже да је он по поријеклу био Шуљагић, из села Драглице на Златибору , али су га Турци ошишали, па је прозван Шишо, а његови потомци и данас су у овом златиборском селу Драглици у засеоку Шишаковићима. По једној другој причи, он се сам пошишао из револта према Турцима. Шишићи из Лужичке долине код Ужица такође тврде да су Шишови потомци.[тражи се извор] Устанички вођаЧим је почео устанак 1804. године, Шишо се придружио устаницима, скупивши чету голих синова, и прешао у устаничку Србију, војеваћи са Турцима где год да их је нашао.[1] Милош Обреновић, који је тада био заповједник војске за ову област, додијелио му је звање бимбаше, једног од старјешина златиборских устаника.[тражи се извор] Према једној златиборској легенди, Шишо је сачекао једну турску чету у Добром потоку и побио све Турке осим једног, ког је оставио да се врати у Нову Варош, одакле је чета дошла, и пренесе да је нападнута и уништена. Када је турски војник стигао, рекао је: „Сачека нас онај Шишо у посраном Потоку и све поби!“. Од тада се Добри поток зове Посрани поток у златиборском селу Драглица. То место је једна од најгорих дионица пута Београд-Јадран.[тражи се извор] Након чишћења Старог Влаха од Турака, прешао је у Ужичку нахију, где је установио шанац на Златибору. Када је Скопљак-паша кренуо 1809. године на Ужичку нахију, Петроније је организовао заседу у близини села Раснице, где је у великом боју растурио турску војску и натерао у бек ка Босни. У битци је погинуло 200 српских устаника и освојен велики плен.[1] Године 1813, за време офанзиве турске војске под вођством Скопљак-паше према Шапцу, након 17 дана борби у близини Равња, Петроније, са Зеком Буљубашом и 200 бораца, је одбио да напусти шанац и погинуо у јуначкој последњој одбрани.[1] Види јошРеференце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia