Плочник (Прокупље)

Плочник
Плочник;
	Железничка станица у Плочнику
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Топлички
Општина	Прокупље
Становништво
— 2022.	101
Географске карактеристике
Координате	43° 12′ 07″ С; 21° 21′ 20″ И / 43.202° С; 21.3555° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	420 m
	Плочник Плочник на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	027
Регистарска ознака	PK

Плочник је насељено место града Прокупља у Топличком округу. Према попису из 2022. било је 101 становника (према попису из 1991. било је 236 становника). Смештено је крај реке Топлице, на магистралном друмско-железничком правцу који повезује Ниш (Моравску долину) и Приштину преко Прокупља и Куршумлије. У њему се налази истоимени локалитет Винчанске културе, а на улазу у село (из смера Прокупља) су пронађени остаци римских терми (у атару суседног села Баце). Плочник је 1386. године био поприште једне од српских победа над Османлијама, које су претходиле Косовском боју 1389. године.

У Плочнику је на имању монаха Прокопија подигнут манастир.^[1]

Археолошки локалитет Плочник

Археолошки локалитет Плочник припада Винчанској култури представља насељени комплекс из млађег каменог доба (постојао је од 5500. до 4700. године п. н. е), који се простире на површини од око 110 хектара, а открића из прве деценије XXI века указују да је реч о најстаријем металуршком центру на свету. Сам локалитет је значајан и по пронађеним остацима керамике и примерцима фигуралне пластике. Почетком септембра 2009. године је започела изградња реконструкције неолитског села, а у постоје идеје да се локалитет туристичким возом повеже са Прокупљем, Куршумлијом и Ђавољом Вароши.

Демографија

У насељу Плочник живи 155 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,9 година (48,5 код мушкараца и 53,4 код жена). У насељу има 79 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	598
1953.	633
1961.	585
1971.	458
1981.	326
1991.	236	236
2002.	182	182

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	182	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	1
80+	0	5
75—79	10	8
70—74	10	16
65—69	11	9
60—64	5	11
55—59	9	7
50—54	6	2
45—49	5	4
40—44	3	2
35—39	2	3
30—34	9	3
25—29	3	6
20—24	1	1
15—19	5	4
10—14	1	2
5—9	6	3
0—4	4	4
Просек :	48,5	53,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	116	127	141	135	117	98	79

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	31	25	9	5	5	2	0	1	1	0	2,30

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица
Мушки	80	20	53	7
Женски	82	6	51	25
УКУПНО	162	26	104	32

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	27	4	0	0	10
Женски	13	1	0	0	5
Укупно	40	5	0	0	15

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	1	6	1
Женски	0	0	1	4	0
Укупно	0	2	2	10	1

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	1	0
Женски	1	0	0	1	0
Укупно	1	0	2	2	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0