Посестрима (часопис)
Посестрима : лист за поуку и забаву нашем женскињу је часопис који је излазио током 1890. године у Панчеву и Великој Кикинди. Био је васпитно-поучног карактера. О часопису![]() Часопис је излазио само током 1890. године и публиковано је свега 18 бројева. Почео је да излази 1. априла 1890, а престао је са излажењем 15. децембра исте године. Штампан је у Панчеву, у Штампарији Николе М. Косанића. Власници и издавачи листа били су Иван Мартиновић и Љубомир Лотић.[1] Жене су писале о својим проблемима, освајале су права и просторе јавне комуникације који су до тада припадали само мушкарцима. Наравно, оне су својим знањима и искуством и подучавале. Поднаслов часописа је био поучан и забаван лист за наше женскиње и он даје карактер самом часопису. Поука је била важна сваком уредништву јер су женама били неопходни практични савети, али је то било време тзв. Скерлићеве епохе (а њему је утилитарност и здравље народа било на првом месту).То доба је окарактерисано као доба народног просвећивања, побољшања образовних стандарда и економског положаја угрожених групација (углавном радника, жена и деце). Улога часописа је била и у томе да се омогући женама да се отресу и ослободе свих оних правила која су их минимализовала и сводила на периферне појаве у животу. Текстови су им, такође, омогућавали да се оспособе да саме мисле и раде.[2] ПериодичностИзлази 1. и 15. у месецу.[1] Уредници
Сарадници
Садржај
Прикази књигаЧасопис је објављивао приказе књига које су му достављане у редакцију.[1] Рубрике
![]() ![]() Вести из женског светаНа посредан начин, као чинилац женског освешћивања, деловале су вести и чланци који би се могли назвати “из женског света”.
Изнађоше штампу и би светлостГодине 1890. у часопису је изашао текст са врло помпезним насловом где се штампаним делима даје велика улога и моћ.
Галерија слика
Види још
Референце
Литература
С а д р ж а ј: Допринос жена српској култури средњег века / Светлана Томин (1-25) ; Језик наговештаја: интертекстуално читање Туга за младенцем Угљешом / Јелена Пилиповић (27-41) ; У сенци ловоровог венца - поетесе старог Дубровника / Славко Петаковић (43-70) ; Усмена епика vs. Царство небеско: случај слепице из Гргуреваца / Лидија Делић (71-90) ; Глас из потиснутог наслеђа / Татјана Јовићевић (91-111) ; Матерински глас у дневнику Милице Стојадиновић Српкиње / Биљана Дојчиновић (113-128) ; Мина Караџић Вукомановић (1828-1894) - селективна библиографија / Гордана Ђоковић (129-158) ; Поетски еротопис Драге Дејановић / Жарка Свирчев (159-178) ; Рађање феминистичке контрајавности у Девојачком роману Драге Гавриловић / Станислава Бараћ (179-199) ; Милка Гргурова - прилог прегледу приповедне прозе српских књижевница с краја 19. и почетка 20. века / Славица Гароња-Радованац (201-218) ; Парадокси хибридности, оријентализма (балканизма) и субалтерности у роману Нове Јелене Димитријевић / Зорица Бечановић-Николић (219-237) ; Политика физичке културе, модерни плес и три наратива о Маги Магазиновић / Дубравка Ђурић (239-251) ; Нечисте жуди, минуле цвети и склопљени Верлен: интимистички елементи поезије Данице Марковић / Снежана Калинић (253-273) ; Калуђер из Русије или аутофикционални портрет Милице Јанковић / Владимир Ђурић (275-292) ; Има ли право Константин Брунер? Родни или универзални приступ стваралаштву жена у есејистици Исидоре Секулић / Магдалена Кох (293-316) ; Један потпун човек: о хеленизму Анице Савић-Ребац / Дуња Душанић (317-334) ; Неки аспекти положаја жена у Краљевини Југославији / Ивана Пантелић (335-347) ; Просвећивање и достојанство: женски часописи на почетку 20. века / Слободанка Пековић (349-366) ; Књижевност између еманципације и националног: књижевни прилози у часопису Жена / Јелена Милинковић (367-387) ; Жена, домаћица, мајка. Од те три речи зависи цео свет: схватање еманципације у часопису Жена (1911-1921) / Ана Коларић (389-406) ; Српкиња из 1913. године као извор за истраживање историје женске књижевности на српском језику / Милица Ђуричић, Јелена Јосиповић (407-422) ; Библиографија Српкиње / Драгана Грујић (423-444). - ISBN 978-86-6153-306-8 (брош.)COBISS.SR 217916428Преузето 1. октобра 2016. |
Portal di Ensiklopedia Dunia