Први принцип термодинамике је варијанта универзалног закона физике о очувању енергије. Први принцип термодинамике гласи: повећање унутрашње енергије затвореногтермодинамичког система једнака је топлотној енергији додатој систему минус извршен рад система. Или једноставније речено укупна доведена енергија неком систему троши се на извршени рад и на повећање унутрашње енергије система.
је део енергије који одговара извршеном раду система у односу на околину
је количина топлотне енергије.
Постоји више могућих врста рада: рад сила притиска, рад електричних сила у хемијској батерији, рад електромагнетних сила, итд.
Ако се ради о механичком раду под силама притиска, као што је случај у класичној термодинамици, израз за прираштај топлотне енергије система гласи:
Знак - означава да се систем шири (dV > 0 ), а рад врше спољашње силе.
је спољашњи притисак
је минимални прираштај запремине
Историја
У првој половини осамнаестог века, француски филозоф и математичар Емили ди Шатле дала је значајан допринос настајању теоријског оквира енергије предлажући облик закона очувања енергије који признаје укључивање кинетичке енергије.[2][3] Емпиријски развој првих идеја, у наредном веку, борио се са контрадикторним концептима као што је калоријска теорија топлоте.
Гермејн Хес је 1840. године објавио закон очувања (Хесов закон[4][5]) за топлоту реакције током хемијских трансформација.[6] Овај закон је касније препознат као последица првог закона термодинамике, мада се Хесова изјава се није експлицитно бавила односом између размене енергије топлотом и радом.
Године 1842, Јулиус Роберт фон Мајер дао је исказ који је затим Клифорд Трусдел (1980) изразио тврдњом да се „у процесу под константним притиском, топлота која се користи за ширење може универзално измењивати са радом”, међутим то није општи исказ првог закона.[7][8]
Оригинални искази првог закона термодинамике из 19. века појавили су се у концептуалном оквиру у коме је пренос енергије као топлоте узет као примитиван појам, који није дефинисан или конструисан теоријским развојем оквира, већ претпостављен као и раније и већ прихваћен. Примитивни појам топлоте узет је као емпиријски успостављен, посебно путем калориметрије која се сматра субјектом сама по себи, пре термодинамике. Заједно са овим појмом топлоте примитивни су били појмови емпиријске температуре и топлотне равнотеже. Овај оквир је такође узео као примитиван појам пренос енергије као рада. Овај оквир није претпостављао концепт енергије уопште, већ га је сматрао изведеним или синтетисаним из претходних појмова топлоте и рада. Један аутор је овај оквир назвао „термодинамичким“ приступом.[10]
Први експлицитни исказ првог закона термодинамике, Рудолфа Клаузијуса 1850. године, односио се на цикличне термодинамичке процесе.
У свим случајевима у којима рад производи из топлотне, троши се количина топлоте која је пропорционална обављеном послу; и обрнуто, трошењем дате количине рада производи се једнака количина топлоте.[11]
Клаузијус је такође изнео закон у другом облику, позивајући се на постојање функције стања система, унутрашње енергије, и изразио га у виду диференцијалне једначине за прирасте термодинамичког процеса.[12] Ова једначина се може описати на следећи начин:
У термодинамичком процесу који укључује затворени систем, прираст унутрашње енергије једнак је разлици између топлоте коју систем акумулира и његовог рада.
^Hagengruber, Ruth,itor, ур. (2011). Émilie du Chatelet between Leibniz and Newton. ISBN978-94-007-2074-9.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза). Springer.
^Mayer, Robert (1841). Paper: 'Remarks on the Forces of Nature"; as quoted in: Lehninger, A. (1971). Bioenergetics – the Molecular Basis of Biological Energy Transformations, 2nd. Ed. London: The Benjamin/Cummings Publishing Company.
Adkins, C. J. (1968/1983). Equilibrium Thermodynamics (1st изд.). Cambridge University Press. 1968. ISBN0-521-25445-0.. third edition 1983, , .
Aston, J. G., Fritz, J. J. (1959). Thermodynamics and Statistical Thermodynamics.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). John Wiley & Sons, New York.
Balian, R. (1991/2007). From Microphysics to Macrophysics: Methods and Applications of Statistical Physics. ISBN978-3-540-45469-4.. volume 1, translated by D. ter Haar, J.F. Gregg, Springer, Berlin, .
Bailyn, M (1994). A Survey of Thermodynamics. ISBN0-88318-797-3.. American Institute of Physics Press, New York, .
Buchdahl, H. A. (1966). The Concepts of Classical Thermodynamics. Cambridge University Press.. London.
Callen, H. B. (1960/1985). Thermodynamics and an Introduction to Thermostatistics. first edition. 1960. ISBN0-471-86256-8.. second edition 1985, John Wiley & Sons, New York, .
de Groot, S. R., Mazur, P. . (1962). Non-equilibrium Thermodynamics. ISBN0486647412.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). North-Holland, Amsterdam. Reprinted (1984), Dover Publications Inc., New York, .
Denbigh, K. (1954/1981). The Principles of Chemical Equilibrium. With Applications in Chemistry and Chemical Engineering. ISBN0-521-23682-7.. fourth edition, Cambridge University Press, Cambridge UK, .
Eckart, C. (1940). The thermodynamics of irreversible processes. I. The simple fluid, Phys. Rev. 58.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ): 267–269.
Fitts, D. D (1962). Nonequilibrium Thermodynamics. Phenomenological Theory of Irreversible Processes in Fluid Systems.. McGraw-Hill, New York.
Gyarmati, I. (1967/1970). Non-equilibrium Thermodynamics. Field Theory and Variational Principles, translated from the 1967 Hungarian by E. Gyarmati and W. F. Heinz, Springer-Verlag, New York.
Haase, R. (1963/1969). Thermodynamics of Irreversible Processes, English translation, Addison-Wesley Publishing, Reading MA.
Haase, R. (1971). Survey of Fundamental Laws, chapter 1 of Thermodynamics, pages 1–97 of volume 1, ed. W. Jost, of Physical Chemistry. An Advanced Treatise, ed. H. Eyring, D. Henderson, W. Jost, Academic Press, New York, lcn 73–117081.
Helmholtz, H. (1847). Ueber die Erhaltung der Kraft. Eine physikalische Abhandlung, G. Reimer (publisher), Berlin, read on 23 July in a session of the Physikalischen Gesellschaft zu Berlin. Reprinted in Helmholtz, H. Wissenschaftliche Abhandlungen. von. 1882.. Band 1, J. A. Barth, Leipzig. Translated and edited by J. Tyndall, in Scientific Memoirs, Selected from the Transactions of Foreign Academies of Science and from Foreign Journals. Natural Philosophy (1853), volume 7, edited by J. Tyndall, W. Francis, published by Taylor and Francis, London, pp. 114–162, reprinted as volume 7 of Series 7, The Sources of Science, edited by H. Woolf, (1966), Johnson Reprint Corporation, New York, and again in Brush, S. G., The Kinetic Theory of Gases. An Anthology of Classic Papers with Historical Commentary, volume 1 of History of Modern Physical Sciences. стр. 89—110. ISBN1-86094-347-0.Спољашња веза у |title= (помоћ). edited by N. S. Hall, Imperial College Press, London
Kestin, J (1966). A Course in Thermodynamics. Waltham, Mass., Blaisdell Pub. Co.. Blaisdell Publishing Company, Waltham MA.
Kirkwood, J. G., Oppenheim, I (1961). Chemical Thermodynamics.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). McGraw-Hill Book Company, New York.
Münster, A. . Classical Thermodynamics. 1970. ISBN0-471-62430-6.. translated by E. S. Halberstadt, Wiley–Interscience, London, .
Partington, J.R. (1949). An Advanced Treatise on Physical Chemistry, volume 1, Fundamental Principles. The Properties of Gases.. Longmans, Green and Co., London.
Pippard, A. B. (1957/1966). Elements of Classical Thermodynamics for Advanced Students of Physics, original publication 1957, reprint 1966, Cambridge University Press, Cambridge UK.
Truesdell, C. A., Muncaster, R. G (1980). Fundamentals of Maxwell's Kinetic Theory of a Simple Monatomic Gas, Treated as a branch of Rational Mechanics. Academic Press. ISBN0-12-701350-4.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). New York,.
Tschoegl, N. W (2000). Fundamentals of Equilibrium and Steady-State Thermodynamics. ISBN0-444-50426-5.. Elsevier, Amsterdam, .