Преговори у Рамбујеу.jpg) Преговори у Рамбујеу су били вођени ради потписивања предложеног мировног споразума између Савезне Републике Југославије (СРЈ) и делегације која је представљала већинско албанско становништво Косова и Метохије. Предложени споразум је саставио НАТО, а преговори су названи по дворцу Рамбујеу у истоименом граду код Париза, где су и вођени преговори почетком 1999. Између осталог, споразум је захтевао 30.000 мировних трупа НАТО на Косову и Метохији, несметано право пролаза за НАТО трупе на територији СРЈ и имунитет за НАТО и његове агенте на правни систем СРЈ.[1] НАТО је искористио одбијање СРЈ да потпише споразум као оправдање за бомбардовање Југославије 1999, које је и даље контроверзна тема.[2] Касније анализе преговораУ коментару објављеном за штампу, бивши државни секретар САД Хенри Кисинџер је изјавио:
Историчар Кристофер Кларк подржао је Кисинџерово гледиште, тврдећи да услови аустроугарског ултиматума Србији из 1914. изгледају блажи у поређењу са захтевима НАТО.[4] Бивши сарадник Стејт департмента за Југославију, Џорџ Кени, известио је у мају 1999. да је високи званичник Стејт департмента незванично обавестио новинаре да „[ми] намерно постављамо лествицу више него што би Срби могли да прихвате”.[5] За Србе би потписивање споразума из Рамбујеа заправо значило укидање целокупног суверенитета над Косовом и Метохијом. То чак није ни био предлог „узми или остави”, као што је државна секретарка Мадлен Олбрајт нагласила још у фебруару 1999, него је то било „потпиши или те бомбардују”. У ствари, није било никаквих преговора и ниједна суверена, независна држава не би потписала споразум из Рамбујеа.[6] У књизи Пут у Рамбује др Предраг Симић наводи да су спорне одредбе преговора биле војно присуство НАТО у СРЈ и одржавање референдума о независности на Косову и Метохији, после три године.[7] Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
