Резултат ратова у бившој Југославији је имало за последицу страдање и етнички прогон становништва, осиромашење великог дела Југославије, масовне економске поремећаје и сталну нестабилност на подручјима где се водио рат. Ратови у бившој Југославији су најкравији сукоби на Европи након Другог светског рата. Ови сукоби су имали своје политичке, етничке, историјске, економске и религијске корене.
Циљ портала је расветљавање чињеница које су везане за сукобе на простору бивше Југославије.
Сукоб у Боровом Селу (у Хрватској познат као покољ у Борову Селу, у Србији познат као инцидент у Боровом Селу) је оружани сукоб са почетка рата у Хрватској (2. мај1991.) када је страдало 12 хрватских полицајаца и три припадника српских снага у Боровом Селу близу Вуковара.
После Крвавог Ускрса на Плитвицама, уследио је инцидент у Боровом Селу. Према опису из књиге Смрт Југославије (Л. Силбер, А. Литл, стр. 157), група активиста ХДЗ, предвођена Гојком Шушком, политичким емигрантом и успешним канадским угоститељом (који је касније постао министар одбране Републике Хрватске), пришла је Боровом Селу и испалила три пројектила „амбруст“. Нико није погинуо, али су локални Срби, већ потпомогнути сународницима из Србије, појачали одбрану.
Напетост је појачана након што је пала прва цивилна жртва у Хрватској. Србина Стевана Инића (рођ. 1928.), који се враћао са првомајског уранка, убио је Хрват Ђуро Геленчир, члан ХДЗ-ових паравојних формација.