Председништво СР Словеније
Председништво СР Словеније (словен. Predsedstvo Socialistične republike Slovenije) било је назив за шефа државе у Социјалистичкој Републици Словенији и Републици Словенији, од 1974. до 1991. године. Иако је Словенија постала Република, још 1945. године, као и остале републике СФР Југославије није имала функцију председника Републике већ је функцију шефа државе обављао најпре председник Президијума Народне скупштине, од 1945. до 1953, а потом председник Народне скупштине, од 1953. до 1974. године. Уставом СР Словеније из 1974. уведено је Председништво СР Словеније по узору на Председништво СФРЈ, формирано јуна 1971. године. Усвајањем амандамана на Устав СР Словеније, 8. марта 1990. којим је из назива ове републике избачена реч „социјалистичка”, Председништво СР Словеније преименовано је у Председништво Републике Словеније. Укинуто је доношењем Устава Републике Словеније 23. децембра 1991, када је установљена функција председника Републике на коју је изабран дотадашњи председник Председништва Милан Кучан. Председништво СР Словеније имало је 9 чланова — 7 које је бирала Скупштина и два по положају. У прво време мандат председника и чланова Председништва био је четири, а потом две године. У периоду од 1974. до 1991. на челу Председништва СР Словеније налазило се пет председника. Списак председника Председништва
Састав Председништва СР Словеније1974—1978.
Изабрани члан Члан по положају 1978—1982.
Изабрани члан Члан по положају 1982—1986.
Изабрани члан Члан по положају 1986—1990.
Изабрани члан Члан по положају 1990—1991.Пето и последње Председништво Републике Словеније, изабрано је 10. маја 1990. на осонову резултата на непосредним вишепартијским изборима одржаним 22. априла 1990. године. У првом кругу избора за председника Председништва, оджраном 8. априла, учествовала су четири кандидата — Марко Дешмар, Иван Крамбергер, Милан Кучан и Јоже Пучник. Како у првом кругу ниједан кандидат није освојио више од половине гласова, у други круг, који је одржан 22. априла 1990, ушли су Милан Кучан, кандидат реформисаног Савеза комуниста (СКС-СДР) и Јоже Пучник, кандидат опозиционе коалиције ДЕМОС. Кучан је победио у другом кругу са освојених 58,5% гласова.[7] Упоредо са изборима са председничким и парламентраним (одржани по старом систему за сва три већа Скупштине Словеније), одржани су и избори за чланове Председништва, на којима је учествовало 12 кандидата.[8]
НапоменеРеференце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia