Привреда Северне Македоније

Распад СФРЈ 1991. године је лишио Републику Македонију, до тада најзаосталију републику СФРЈ финансијске помоћи. Одсуство инфраструктуре, економске санкције њеном највећем трговинском партнеру СР Југославији и економски ембарго Грчке су кочили приредни раст до 1996. године. Привредном расту је махом допринела страна помоћ.

Успешна приватизација 2000. године је повећала државне резерве на око 700 милиона долара. Ипак, економија доста зависи од увоза енергената попут нафте и природног гаса.

За време Османског царства, производња у тадашњем скопском санџаку је била чисто пољопривредна, као и до краја Другог светског рата. Током постојања СФРЈ, Македонија је зависила углавном од помоћи федералног Београда. Осим јединог дотадашњег индустријског центра Скопља, појавили су се нови центри производње, попут Прилепа, Велеса, Куманова и Битоља.

После распада СФРЈ, привреда ове државе је трпела проблеме због недостатка трговинских партнера све до1996. године. Од тада, привреда Републике Македоније бележи сталан привредни раст, који јер успорен светском економском кризом. Међутим, због начина пословања македонских банака, криза није оставила веће негативне последице.

Република Македонија има отворену тржишну економију. Распад СФРЈ 1991. године је лишио Републику Македонију, до тада најзаосталију републику СФРЈ финансијске помоћи. Одсуство инфраструктуре, економске санкције њеном највећем трговинском партнеру СР Југославији и економски ембарго Грчке су кочили привредни раст до 1996. године. Привредном расту је махом допринела страна помоћ.

Успешна приватизација 2000. године је повећала државне резерве на око 700 милиона долара. Ипак, економија доста зависи од увоза енергената попут нафте и природног гаса. Незапосленост је на веома високом нивоу — 34,5% у 2008. години, недостатак квалификоване радне снаге такође је у великој мери разлог спорог развоја. Главни трговински партнери су Србија, Немачка, Грчка и Бугарска.

Земља има мале резерве минерала — бакра, олово-цинка, гвожђа и руде никла. Од индустрија највише се истичу прехрамбена и дуванска индустрија, производња гвожђа и челика. Национална валута је македонски денар: 1 денар = 100 дена.

Народна банка Републике Македоније је централна банка Републике Македоније, основана је 19. октобра 1946. године. Основне функције Народне банке Македоније су да утврђује и спроводи монетарну политику, води политику курса денара, чува девизне резерве и управља њима, издаје новчанице и ковани новац и стара се о функционисању платног промета и финансијског система.

Република Македонија поседује 334.226 ха пољопривредног земљишта, а сматра се да је наводњавано нешто више од 190.000 ха пољопривредног земљишта.

Пољопривредне се површине понајвише користе за узгој култура на ораницама и вртовима (72%), под засадима воћака је 3,6% а под виноградима 6,5% коришћених пољопривредних површина. Оранице се највише користе за узгој житарица (65%), за којима следи узгој поврћа (11,5%) и крмног биља (11,2%). Најчешће узгајана култура житарица била је пшеница, а од индустријског биља сунцокрет.

У воћарству највећи број стабала заузимају стабла јабука, за којима следе шљиве те крушке. У сточарству Републике Македоније доминира овчарство.

Сматра се да је удео пољопривреде у бруто домаћем производу Републике Македоније 2010. године износио 10,6% и тај проценат је у паду од 2004. године. Пољопривредни сектор, укључујући и рибарство и шумарство, запошљава 19% популације.^[2]

Туризам у Републици Македонији је релативно развијен и доприноси 1,8% БДП-а у 2008. Између 1997. и 2008. године, промет хотела и ресторана повећан је у просеку за 4,64% годишње. Број страних посетилаца је такође у порасту стално, на пример за 14,6% у 2011. години, посебно из суседних земаља попут Грчке, Србије и Албаније али и земаља западне Европе и Сједињених Држава.^[3]

Република Македонија иако нема излаз на море, има туристичке потенцијале, захваљујући планинама и очуваној природи, као и три национална парка. Својеврсна туристичка престоница земље је Охрид, који је под заштитом УНЕСКО. Град је познат по језеру, окружен са неколико плажа и по бројним историјским споменицима. Скопље, политички и економски центар, изгубио је много од свог наслеђа током разорног земљотреса из 1963. године, али и даље има богат туристички садржај. Године 2010. покренут је пројекат Скопље 2014, а састоји се углавном од изградње музеја и владиних зграда, те подизања споменика познатијим историјским личностима из македонске историје.

Град Битољ је познат по својој архитектури из 19. века и многи конзулати су отворени када је град био под Отоманским царством. Такође у Републици Македонији је развијен сеоски туризам, а најпознатија одредишта су Галичник и Брајчино. Катланово је познато по Катлановској бањи, која се налази непосредно северно од села и спада у најважније бање у Републици Македонији.^[4]

БДП
година	1991	1992	1993	1994	1995	1996	1997	1998	1999	2000	2001	2002	2003	2004	2005	2006	2007	2008	2009	2010	2011	2012	2013	2014	2015	2016
БДП	15.5	2.3	2.5	3.3	4.4	4.4	3.7	3.5	3.6	3.5	3.4	3.7	5.0	5.9	5.7	6.9	8.6	9.1	9.7	9.1	10.1	10.7	11.4	12.2	13.0	13.8
БДП (ППП)	10.7	10.3	9.7	9.7	9.8	10.1	10.5	10.9	11.6	12.4	12.1	12.4	13.0	14.3	15.4	16.7	18.3	19.6	19.6	19.9	20.8	21.8	23.0	24.3	25.7	27.2
раст БДП-а	n/a	-6.6%	-7.5%	-1.8%	-1.1%	1.2%	1.3%	3.3%	4.3%	4.5%	-4.5%	0.8%	2.8%	4.6%	4.3%	4.9%	6.1%	5.0%	0.9%	0.7%	2.9%	3.6%	4.1%	4.0%	3.9%	3.9%
БДП по становнику (у америчким доларима)	8115	1201	1315	1734	2269	2232	1883	1795	1837	1785	1704	1861	2489	2930	2801	3387	4252	4468	4749	4431	4911	5228	5525	5908	6290	6654
куповна моћ	5617	5341	5025	5013	5031	5153	5298	5512	5811	6182	6016	6149	6443	7049	7599	8225	8962	9600	9584	9727	10112	10608	11176	11176	12430	13135
Извор: ММФ

• [1] Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (23. децембар 2013)
• [2] Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. август 2014)