Споменик

Споменик је структура, уметнички обликован објекат или друго дело (нпр. спомен-плоча, спомен-чесма) подигнуто са основном функцијом да јавно очува сећање и подсећа на значајне личности, догађаје, идеје или историјске периоде.^[1] Споменици могу имати различите облике и величине, од скромних обележја до монументалних грађевина, и често представљају важан део културног и историјског идентитета једне заједнице или нације.

Дефиниција и функције

Реч "споменик" изведена је од речи "спомен", што указује на његову примарну меморијалну функцију. Споменик је сведочанство људске историје и развоја, за чије очување често постоји јавни интерес. У сваком случају, реч је о објекту који има историјску, уметничку или културну вредност.

Функције споменика су вишеструке:

Меморијална: Чување сећања на личности, догађаје или идеје.
Комеморативна: Обележавање годишњица или значајних датума.
Симболичка: Представљање одређених вредности, идеја, националног или групног идентитета.
Едукативна: Преношење знања о прошлости на нове генерације.
Естетска: Као уметничко дело, споменик може имати и чисто естетску вредност и доприносити изгледу јавног простора.
Политичка/Идеолошка: Споменици могу служити за промоцију одређених политичких идеја, владара или система вредности.
Обележје места (лендмарк): Многи споменици постају препознатљиви симболи градова или региона.

Врсте споменика

Тематски и формално, споменици се могу поделити на бројне врсте:

Споменици културе: Објекти или целине којима је због културно-историјских вредности додељен посебан статус заштите.
Ратни споменици: Подигнути у част погинулих војника, битака или ратних победа (нпр. славолуци, споменици незнаном јунаку).
Надгробни споменици и маузолеји: Обележавају гробна места и чувају успомену на покојнике (нпр. појединачне гробнице, кенотафи, стеле, стећци, гробља као меморијални комплекси).
Споменици посвећени личностима:
- Статуе и бисте знаменитих владара, научника, уметника, народних хероја.
- Коњаничке статуе.
Спомен-плоче: Плоче са натписима које обележавају места везана за значајне догађаје или личности.
Спомен-гробље.
Спомен-чесме и спомен-фонтане.
Спомен-крстови и друга верска обележја са меморијалном функцијом.
Обелисци и спомен-стубови.
Спомен-каменови (нпр. камен темељац, камен међаш са историјским значајем).
Апстрактне скулптуре или архитектонске форме са меморијалним значењем.
Меморијални комплекси: Веће целине које обухватају више споменичких елемената и уређен простор (нпр. спомен-паркови).

Материјали и форме

Споменици се израђују од различитих, најчешће трајних материјала:

Камен: Мермер, гранит, пешчар, кречњак.
Метал: Бронза (најчешћа за ливене скулптуре), гвожђе, челик, бакар.
Дрво: Ређе за трајне споменике на отвореном, али се користи.
Бетон.
Савремени материјали: Нерђајући челик, стакло, пластичне масе.

Форме споменика су изузетно разноврсне, од реалистичних фигуралних представа, преко стилизованих облика, до потпуно апстрактних композиција.

Историјски развој (кратак преглед)

Подизање споменика прати историју људске цивилизације:

Праисторијско доба: Мегалитски споменици (менхири, долмени, кромлеси), тумули (надгробне хумке).
Стари Египат: Пирамиде, обелисци, сфинге, монументалне статуе фараона.
Античка Грчка и Рим: Храмови као споменици боговима, статуе хероја и филозофа, тријумфални лукови, спомен-стубови, олтари.
Средњи век: Хришћански споменици (цркве као задужбине, спомен-крстови, реликвијари), али и световни (споменици владарима).
Ренесанса и барок: Обнова античких форми, коњаничке статуе, раскошни надгробни споменици, фонтане.
XIX век: Век националних препорода, обележен подизањем великог броја националних споменика, споменика истакнутим личностима из националне историје и културе.
XX век и XXI век: Разноврсност стилова, од традиционалних до модерних и савремених приступа. Посебан значај добијају споменици жртвама ратова и тоталитарних режима, као и споменици који промовишу мир и људска права.

Пренесени смисао речи

Реч "споменик" употребљава се и у пренесеном смислу и понекад тако обележава значајна дела, чинове појединаца или догађаје на које се не може и не сме једноставно заборавити (нпр. "ова књига је споменик једног времена", "његово дело је споменик човекољубљу").

Споменици и заштита наслеђа

Многи споменици, због својих историјских, уметничких, научних или друштвених вредности, стичу статус споменика културе и подлежу посебном режиму заштите од стране државе и надлежних институција. Ово обезбеђује њихово очување за будуће генерације.