Присуство крви у мокраћи

Класификација	D ICD-10: N02, R31; ICD-9-CM: 599.7, 791.2; MeSH: D006417;
Спољашњи ресурси	MedlinePlus: 003138; eMedicine: ped/951; Patient UK: Присуство крви у мокраћи;

Присуство крви у мокраћи
Присуство крви у мокраћи
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	нефрологија; урологија
Patient UK	Присуство крви у мокраћи
	[уреди на Википодацима]

Присуство крви у мокраћи или хематурија један од симптома болести, који се карактерише појавом црвене или црвенкасто браон боје мокраће због појаве крви (еритроцита) у мокраћи.^[1] У односу на број еритроцита у мокраћи хематурија може бити микро и макроеритроцитурија (макроскопска хематурија). Како црвена или црвенкасто браон боја мокраће може настати због: хемоглобина или хемоглобина у мокраћи, порфирије (већине облика), хране (нпр. цвекле, рабарбара, понекад прехрамбених боја), лекова (најчешће феназопиридин, дифенилхидантоини, метилдопа, фенацетин, фенолфталеина, фенотиазин, итд), тек на основу лабораториских прегледа, а не на основу боје мокраће, може се са сигурношћу констатовати хематурија.^[2]^[3]

Хематурија се никако не сме занемарити. Њена појава најчешће захтева хитно уролошко испитивање, јер може бити знак присуства уролошког малигнитета.^[4] Ретко је такве природе да доводи до хеморагичког шока, али уколико траје дуго и није адекватно и правовремено лечена, може изазвати секундарну анемију.^[5]

Етиологија

Као могући узроци хематурије наводе се:^[6]

Примарна хематурија

Ова врсте хематурије изазвана је патолошким променама у самом мокраћном систему и може бити узроковане:

Урођеним или стеченим аномалијама бубрега,^[7]
Урођеним или стеченим обољењима крвних судова бубрега,
Калкулозом бубрега и мокраћних путева,
Примарним гломерулонефритисом и секундарним гломерулопатијама,^[8]
Запаљењем мокраћних путева, укључујући и туберкулозу (урогенитална туберкулоза неретко даје микрохематурију - повећан број свежих еритроцита у седименту мокраће, уместо макроскопске хематурије).
Неоплазмама бубрага и мокраћних путева.
Повредама урогениталног система.

Секундарна хематурија

Узроци секундарне хематурије су бројни:

Хематолошка обољења (хемофилија, тромбоцитопенија, српаста анемија, таласемија)
Кардиоваскуларна обољења (декомпензација срца, тромбоемболијска болест)
Гастроентеролошка обољења (цироза јетре, холестазна колика, апендицитис, перитонитис)
Токсоалергијске реакције.

Патофизиологија

Еритроцити (односно крв) могу доспети у мокраћу из било ког дела мокраћног система - почев од бубрега преко сабирног система и мокраћовода, простате код мушкараца, до мокраћне бешике и уретре.

Уколико је крварење присутно на почетку млаза мокраће (иницијална хематурија), она указује на лезију локализовану у уретри. Уколико је млаз крвав при крају мокрења (терминална хематурија) лезија је вероватно лоцирана у пределу простате, задње уретре или бешичног врата. Када је комплетно измокрена количина мокраће крвава при микција (тотална хематурија), разлог је вероватно смештен изнад нивоа бешике (уретера, бубрези). Посебан облик тзв. каприциозна хематурија (јавља се и нестаје без правила) и најчешће може да буде знак малигнитета.^[9]

Клиничка слика

Хематурија се може клинички манифестовати као:

Макроскопска хематурија, која је видљива голим оком. Макроскопска хематурија се карактерише смеђом или црвеном бојом мокраће, које не мора увек бити знак појаве еритроцита у урину (може се јавити после поједине врсте хране, нпр. цвекла).

Микроскопска хематурија, која није видљива глим оком већ само микроскопским прегледом мокраће. Како хематурија може бити; инцидентна (после трауме, тежак физички рад), интермитентна (код калкулозе, инфекције уринарних путева) или стална (код паренхимских обољења бубрега), у клиничкој слици најчешће доминирају знаци и симптоми болести, у којима је хематурија само један од пратећих симптома.^[10]

Дијагноза

Хематурија: изглед мокраће код повреде бубрега

Важани податаци о узроку хематурије добијају се на основу: анамнезе, клиничке слике, физичког прегледа, лсборатријских анализа и имиџинг тестова.

Анамнеза

У анамнези болесника са хематуријом, постоји удруженост са болом. Безболна хематурија упућује на малигнитета, док болна хематурија указује на камен у бубрежном системау.

Физички преглед

Овај преглед обухвата; палпацију и перкусију бубрега, ректални туше код мушкараца и гинеколошки преглед код жена.

Међу виталним знацима треба тражити температуру и хипертензију.

На срцу аускултацијом треба тражити шумове (који указују на ендокардитис).

У трбуху палпацијом треба тражити тумефакције. Обавезно треба обавити дубоку лумбалну палпацију и тражити присуство бол. У мушкараца дигиторекталним прегледом терба утврдити повећање простате, чворовитост и бол.

На лицу и екстремитетима треба тражити едем (који указује на болест гломерула) а на кожи осип (који указују на васкулитис, лупус итд).

Лаобарторијске анализе

Ове анализе обухватају поред стандардних анализа крви и мокраће.^[11]
Патохистолошки преглед биопсијом узетих узорака бубрега.^[12]

Имиџинг тестови

Од имиџинг тестова најшеће се користи нативна графија уротракта, уретропијелографије, МСЦТ урографија, артериографија бубрежног система.

Цистоскопију је обично потребно применити само код болесника старијих од 50 година, или код млађих болесника са факторима ризика за рак.

Диференцијална дијагноза

Диференцијална дијагноза хематурије је јако опширниа и компликована,^[13] јер разлози за појаву крви у мокраћи уопште не морају да буду уролошке етиологије, већ нефролошка или васкуларне природе:

Хематурија може да буде симптом код системских обољења (аутоимуне или реуматске етиологије),
Хередитамрна оптерећења (ензимски дефекти, хематолошке аномалије),
Хемолитички процеси,
Хемоглобинурија
Већина гломерулонефритиса може клинички да се манифестује хематуријом.
Хематурија после физичког оптерећења, која не представља знак болести нити потребу за болничким лечењем.

Постоје и ситуације када је мокраћа црвена, али не због присуства крви, већ због исхране намирницама које садрже фенолфталеин или родамин Б, или уноса куваних јела, колача сокова, освежавајућих пића. То се често дешава код деце.^[14]

Терапија

Терапија хематурије зависи од етиолошког фактора који је изазвавао,^[15] и зато он мора да буде уклоњен, нарочито ако је реч о тумору.

Поред циљаног лечења према ериолошком узроку хематурије, може да се сроводи и симптоматска терапија, која се заснива на:

Надокнади крви, течности, електролита.
Примени аналгетика (ако је присутан бол).
Антибиотицима (само уколико је разлог хематурије уроинфекција).
Хигијенско дијететском режиму исхране.

Референце

^ Higashihara, E.; Nishiyama, T.; Horie, S.; Marumo, K.; Mitarai, T.; Koyama, T.; Matsuyama, T.; Ito, K.; Yuno, T.; Working Group for the Creation of Hematuria Guidelines (април 2008). „Hematuria: Definition and screening test methods”. Int J Urol. 15 (4): 281—4. PMID 18380811. S2CID 31241183. doi:10.1111/j.1442-2042.2008.02009.x. .
^ Gerber GS, Brendler CB (2011). „Evaluation of the urologic patient: History, physical examination, and the urinalysis”. Ур.: Wein AJ. Campbell-Walsh Urology. (10th изд.). Philadelphia, PA: Saunders Elsevier. :chap 3.
^ Landry Dw, Bazari H (2011). „Approach to the patient with renal disease”. Ур.: Goldman L, Schafer AI,. Cecil Medicine. (24th изд.). Philadelphia, PA: Saunders Elsevier. :chap 116.
^ Nielsen M, Qaseem A, High Value Care Task Force of the American College of Physicians. Hematuria as a Marker of Occult Urinary Tract Cancer: Advice for High-Value Care From the American College of Physicians. Ann Intern Med. 2016 Jan 26.
^ Tu, W. H.; Shortliffe, L. D. (април 2010). „Evaluation of asymptomatic, atraumatic hematuria in children and adults”. Nat Rev Urol. 7 (4): 189—94. PMID 20212514. S2CID 21501696. doi:10.1038/nrurol.2010.27. .
^ Yadin, O. (септембар 1994). „Hematuria in children”. Pediatr Ann. 23 (9): 474—8. PMID 7800423. doi:10.3928/0090-4481-19940901-06.
^ Kashtan, C. E. (октобар 2009). „Familial hematuria”. Pediatr Nephrol. 24 (10): 1951—8. PMC 2731159 . PMID 17912554. doi:10.1007/s00467-007-0622-z. .
^ d'Amico, G. (септембар 1987). „The commonest glomerulonephritis in the world: IgA nephropathy”. Q J Med. 64 (245): 709—27. PMID 3329736. .
^ Crompton, C. H.; Ward, P. B.; Hewitt, I. K. (јануар 1993). „The use of urinary red cell morphology to determine the source of hematuria in children”. Clin Nephrol. 39 (1): 44—9. PMID 8428407. .
^ Ward, J. F.; Kaplan, G. W.; Mevorach, R.; Stock, J. A.; Cilento Jr, B. G. (октобар 1998). „Refined microscopic urinalysis for red blood cell morphology in the evaluation of asymptomatic microscopic hematuria in a pediatric population”. J Urol. 160 (4): 1492—5. PMID 9751402. doi:10.1016/S0022-5347(01)62600-4. .
^ Ward, J. F.; Kaplan, G. W.; Mevorach, R.; Stock, J. A.; Cilento Jr, B. G. (октобар 1998). „Refined microscopic urinalysis for red blood cell morphology in the evaluation of asymptomatic microscopic hematuria in a pediatric population”. J Urol. 160 (4): 1492—5. PMID 9751402. doi:10.1016/S0022-5347(01)62600-4. .
^ Feld, L. G.; Stapleton, F. B.; Duffy, L. (август 1993). „Renal biopsy in children with asymptomatic hematuria or proteinuria: Survey of pediatric nephrologists”. Pediatr Nephrol. 7 (4): 441—3. PMID 8398657. S2CID 9893305. doi:10.1007/BF00857563. .
^ Meyers, K. E. (август 2004). „Evaluation of hematuria in children”. Urol Clin North Am. 31 (3): 559—73. PMID 15313065. doi:10.1016/j.ucl.2004.04.015. .
^ Roy, S. (јун 1998). „Hematuria”. Pediatr Rev. 19 (6): 209—12. PMID 9613172. S2CID 245066774. doi:10.1542/pir.19.6.209.
^ Samuel, S.; Bitzan, M.; Zappitelli, M.; Dart, A.; Mammen, C.; Pinsk, M.; Cybulsky, A. V.; Walsh, M.; Knoll, G.; Hladunewich, M.; Bargman, J.; Reich, H.; Humar, A.; Muirhead, N. (март 2014). „Canadian Society of Nephrology Commentary on the 2012 KDIGO clinical practice guideline for glomerulonephritis: Management of nephrotic syndrome in children”. Am J Kidney Dis. 63 (3): 354—62. PMID 24423782. doi:10.1053/j.ajkd.2013.12.002. .

Литература

Phillips D. Clinical Guideline on Hematuria Released by ACP. Medscape Medical News. Available at [1]. January 28, 2016; Accessed: February 8, 2016.
Tu WH, Shortliffe LD. (2010). „Evaluation of asymptomatic, atraumatic hematuria in children and adults”. Nat Rev Urol. 7 (4): 189—94. PMID 20212514. S2CID 21501696. doi:10.1038/nrurol.2010.27. .
Quigley, Raymond (април 2008). „Evaluation of hematuria and proteinuria: How should a pediatrician proceed?”. Curr Opin Pediatr. 20 (2): 140—4. PMID 18332708. S2CID 2555661. doi:10.1097/MOP.0b013e3282f55f6c. .
Diven SC, Travis LB. (2000). „A practical primary care approach to hematuria in children.”. Pediatr Nephrol. 14 (1): 65—72. PMID 10654336. S2CID 31111011. doi:10.1007/s004670050017. .
Dodge, W. F.; West, E. F.; Smith, E. H.; Bruce Harvey, 3rd (фебруар 1976). „Proteinuria and hematuria in schoolchildren: Epidemiology and early natural history”. J Pediatr. 88 (2): 327—47. PMID 1249701. doi:10.1016/S0022-3476(76)81012-8. .
Friedlander, D. F.; Resnick, M. J.; You, C.; Bassett, J.; Yarlagadda, V.; Penson, D. F.; Barocas, D. A. (јул 2014). „Variation in the intensity of hematuria evaluation: A target for primary care quality improvement”. Am J Med. 127 (7): 633—640. PMC 4074456 . PMID 24486290. doi:10.1016/j.amjmed.2014.01.010. .e11.
Cruz CC, Spitzer A (1998). „When you find protein or blood in the urine.”. Contemp Pediatr. 15: 89—109. .
Cybulsky, A. V.; Walsh, M.; Knoll, G.; Hladunewich, M.; Bargman, J.; Reich, H.; Humar, A.; Samuel, S.; Bitzan, M.; Zappitelli, M.; Dart, A.; Mammen, C.; Pinsk, M.; Muirhead, N. (март 2014). „Canadian Society of Nephrology Commentary on the 2012 KDIGO clinical practice guideline for glomerulonephritis: Management of glomerulonephritis in adults”. Am J Kidney Dis. 63 (3): 363—77. PMID 24423780. doi:10.1053/j.ajkd.2013.12.001. .
d'Amico, G. (септембар 1987). „The commonest glomerulonephritis in the world: IgA nephropathy”. Q J Med. 64 (245): 709—27. PMID 3329736. .
Emancipator, S. N.; Gallo, G. R.; Lamm, M. E. (октобар 1985). „IgA nephropathy: Perspectives on pathogenesis and classification”. Clin Nephrol. 24 (4): 161—79. PMID 3905099. .
Feld LG, Waz WR, Perez LM, Joseph DB. Hematuria. An integrated medical and surgical approach (октобар 1997). „Hematuria. An integrated medical and surgical approach”. Pediatr Clin North Am. 44 (5): 1191—210. PMID 9326958. doi:10.1016/S0031-3955(05)70553-8. .
Kalia A, Travis LB, Brouhard BH. (1981). „The association of idiopathic hypercalciuria and asymptomatic gross hematuria in children.”. J Pediatr. 99 (5): 716—9. PMID 7299544. doi:10.1016/S0022-3476(81)80390-3. .
Kincaid-Smith P, Fairley K. (2005). „The investigation of hematuria.”. Semin Nephrol. 25 (3): 127—35. PMID 15880321. doi:10.1016/j.semnephrol.2005.01.002. .
Krieger I, Sargent DA. (1967). „A postural sign in the sensory deprivation syndrome in infants”. J Pediatr. 70 (3): 332—9. PMID 6018389. doi:10.1016/S0022-3476(67)80129-X. .
Loo RK, Lieberman SF, Slezak JM, Landa HM, Mariani AJ, Nicolaisen G,; et al. (2013). „Stratifying risk of urinary tract malignant tumors in patients with asymptomatic microscopic hematuria”. Mayo Clin Proc. 88 (2): 129—38. PMID 23312369. doi:10.1016/j.mayocp.2012.10.004. .
Sargent JD, Stukel TA, Kresel J, Klein RZ. (1993). „Normal values for random urinary calcium to creatinine ratios in infancy.”. J Pediatr. 123 (3): 393—7. PMID 8355114. doi:10.1016/S0022-3476(05)81738-X. .