Програмски језици четврте генерацијеПрограмски језици четврте генерације (енгл. fourth-generation programming languages, 4GL) јесу рачунарски програмски језици замишљени као дорада стила језика класификованих као трећа генерација програмског језика (3ГЈ). Свака од генерација програмских језика има за циљ да обезбеди виши ниво апстракције у унутрашњости детаља рачунарског хардвера, правећи више програмерски-оријентисане језике, моћније и свестраније. Иако се дефиниција 4ГЈ променила током времена, може да се одликујее као оператива са више великих колекција података одједном уместо да се фокусира само на битове и бајтове. Језици који тврде да су 4ГЈ могу укључивати подршку за менаџмент базом података, прикупљање извештаја, математичку оптимизацију, развијање ГУИ, или веб развој. Језици четврте генерације често се пореде са домен-специфичнм језицима (ДСЈ). Неки истраживачи тврде да је 4ГЈ подскуп ДСЈ.[1][2] Концепт 4ГЈ је развијен од 1970-их година кроз 1990-е, преклапајући се са већином развоја 3ГЈ. Док су језици 3ГЈ као C, C++, C#, Јава, и Јаваскрипти и даље популарни за широк спектар употребе, језици 4ГЈ као што је првобитно дефинисано су нашли ужу примену. Неки напредне језици 3ГЈ као Пајтон, Руби, и Перл комбинују неке 4ГЈ способности у оквиру опште намене у окружењу 3ГЈ. Такође, библиотеке са карактеристикама 4ГЈ су развијене као додаци за најпопуларније језике 3ГЈ. Ово је замаглио разлику између 4ГЈ и 3ГЈ. Током 1980-их и 1990-их, било је напора да се успостави пета генерација програмског језика (5ГЈ) ИсторијаИако коришћен у новинама и дискусијама, термин 4ГЈ је први пут употребио званично Џејмс Мартин у својој књизи из 1982. године Развијање апликација без програмера[3] која се односла на не-процедуралне, спецификацијске језике на високом нивоу. На неки примитиван начин, рани језици 4ГЈ су укључени у информатику Марк-IV (1967) производа и Сперијев МАпер (1969 интерна употреба, 1979 издавање). Било је мотивације за настанак "4ГЈ" и континуисано интересовање. Термин се може применити на велики скуп софтверских производа. Такође могу да се примени на приступ који тражи већа семантичка својства и већу моћ имплементације. Баш као што је 3ГЈ понудила већу моћ за програмера, тако је и 4ГЈ отворила развојно окружење широј популацији. У извесном смислу, 4ГЈ је пример прераде 'црне кутије', свака генерација (у смислу стране) је даље од машине (видети Информатичку историју у погледу побољшања структуре података и скривања информација). Та друга природа која је директно повезана са 4ГЈ има грешке које су теже за дебаговање, у многим случајевима. Што се тиче апликација, 4ГЛ може бити окренута бизнису или се може бавити неким техничким домену. Бити даље од машине подразумева били што ближи домену. С обзиром на велику различитост концепата и метода на доменима, ограничења 4ГЈ ће довести до признавања потребе за 5ГЈ. Рана улазна шема за 4ГЈ подржавала је унос података у оквиру лимитације од 72-симбола бухене картице(8 бајтова се користи за секвенцирање) где ће ознака једне картице да идентификује врсту или функцију. Са разумном употребом неколико карата, 4ГЈ шпил може да понуди широк спектар прераде и способности извештавања док је еквивалентна функционалност кодирана у језицима 3ГЈ могла подвести, можда, целу кутију или више картица.[4] Метафора 72-симбола је наставила још неко време док је хардвер напредовао до веће меморије и терминалног интерфејса. Чак и са својим ограничењима, овај приступ је подржао високо софистициране апликације. Како су се интерфејси побољшавали и дозвољавали дуже изјаве и граматиком-вођен погон улаз руковање, већа снага је уследила. Пример за ово је описан на страни Номад софтвера.
Развој 4ГЈ је био под утицајем неколико фактора, са хардверским и оперативно системским ограничењима имао је велику тежину. Када је први пут уведена 4ГЈ, диспаратана мешавина хардвера и оперативних система захтевала је поручену апликацијску подршку која је специфична за систем како би се осигурала продаја. Један пример је систем Мапер кога је развио Спери. Иако има корене у почетку, систем се показао успешним у многим апликацијама и он је пребачен на модерне платформе. Најновија варијанта је уграђен у БИС[5] поклон Јунисиса. Марк-IV је сада познат као Висион: Билдер и њега нуди Компјутерска асоцијација. Санта Фе пруга је користила Мапер да развије систем, у пројекту који је био један од првих примера 4ГЈ, брзе израде прототипова и програмирање од стране корисника.[6] Идеја је била да је лакше научити железничког стручњака како да користи Мапер него да научи програмера "сложеностима железничких операција".[7] Један од раног (и преносиви) језика који су имали 4ГЈ својства је Рамис кога је развио Гералд C. Кохен у Математици, математичкој софтверској компанији. Кохен је оставио Математику и основао Информацијске билдере да створи сличан извештавању оријентисан 4ГЈ, под називом Фокус. Касније 4ГЈ врсте су везане за систем базе података и далеко су другачији од ранијих типова у њиховом коришћењу технике и ресурса који су резултат општег побољшања рачунарства са временом. Занимљив обрт у сцени 4ГЈ је сазнање да графички интерфејс и сродно образложење учињено од стране корисника формирају 'језик' који се слабо разуме. ТиповиПостоји велики број различитих врста језика 4ГЈ:
Неки језици 4ГЛ имају интегрисане алатке које омогућавају једноставну спецификацију свих потребних информација:
ПримериОпшта употреба / свестран
Упитни језик базе података Репорт генератори
Манипулација података, анализа и језици извештавања
GUI creators
ГУИ креатори Математичка оптимизација Развој ГУИ апликација вођен-базом података Екран сликари и генератори
Веб развијајући језици
Види још
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
|
||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
