Просторна културно-историјска целина

Просторна културно-историјска целина је једна од четири врсте непокретних културних добара у Србији. Просторне културно-историјске целине могу имати изузетан или велики значај или да буду само заштићена, без назначеног значаја.

Од свих врста непокретних културних добара код просторне културно-историјске целине се најбоље сагледава амбијентална вредност и значај у области урбанизма.

Под просторном културно-историјском целином подразумева се „урбано или рурално насеље или њихови делови, односно простор с више непокретних културних добара од посебног културног и историјског значаја“ (Закон о културним добрима Р Србије, 1994).

Као и свако друго културно добро и просторна културно-историјска целина се не сме „оштетити, уништити, нити се без сагласности, у складу с одредбама овог закона, може мењати његов изглед, својство или намена“ (Закон о културним добрима Р Србије, 1994).

• Подручје Кнез Михаилове улице у Београду,
• Стара Чаршија Тешњар у Ваљеву,
• Рајачке пивнице код Неготина,
• Рогљевске пивнице код Неготина,
• Штубичке пивнице код Неготина,
• Топчидер у Београду,
• Подручје око Доситејевог лицеја у Београду,
• Стара чаршија у Новом Пазару,
• Стари Рас са Сопоћанима код Новог Пазара (Светска баштина УНЕСКО-а),
• Градско језгро Сремских Карловаца,
• Тврђава и подграђе у Бачу,
• Меморијално-споменички комплекс „Газиместан“ код Приштине.

• Непокретна културна добра у Србији
  • Споменик културе (Списак споменика културе у Србији)
  • Археолошко налазиште као непокретно културно добро (Списак археолошких налазишта у Србији)
  • Знаменито место (Списак знаменитих места у Србији)
• Старо градско језгро

• Закон о културним добрима Р Србије

• spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs САНУ - Споменици културе у Србији
• www.heritage.gov.rs - Републички завод за заштиту споменика културе