Радикулопатија (лат.radiculopathia, од речи лат.radicula, „мали корен“ и грч.-πάθεια, - „патња“, „-болест“), радикуларни синдром, радикуларни бол, радикуларно оштећење, стање је или болест корена спиналног нерва, у подручју вратне или слабинске кичме као последица притиска на нерв избочености (протрузије) оштећеног (оболелог) међупршљенског диска, код дискус херније, спондилозе, дискартрозе или запаљењских промена изазваних бактеријама, вирусима или хемијским материјама (хемијски радикулитис). Око две трећине свик компресивних оштећења коренова нерава односи се на лумбосакралне коренове (најчешће коренова L5 и S1) и носе општеприхваћен назив ишијас. Вратне (цервикалне) радикулопатије настају након притиска на нерв у вратном делу кичме (најчешће након оштећења коренова C5-C6 и C6-C7).[1][2]
Епидемиологија
Око 65% радикулопатија локализовано је у лумбалном (слабинском) делу кичме, а око 90% лумбалних радикулопатија узроковано је хернијацијом међупршљенског диска (дискус хернија), са радикуларном компресијом. Међутим дискус хернија и компресија живца коју она изазива није искључиви узрок, јер и друге патоанатомске промене могу да утичу на оштећење нервног корена (нпр. стеноза спиналног канала, фораминална стеноза итд).[3]
Дегенеративне промене понекад могу бити узрок радикуларног оштећења, без утицаја промена или оштећења међупршљенског диска.[4]
Око 5% до 10% болесника у оквиру лумбалне радикулопатије има као главни симптомишијалгију, док се преваленцалумбалногбола креће од 49% до 70%. Инциденца лумбалне радикулопатије као последица оштећења диска, у општој популацији процењује се на 2,2%.[4]
Међу факторима ризика за настанак радикулопатије, бројна истраживања показују утицај следећих фактора;[4]
лични фактори (животна доб, телесна висина, ментални стрес и пушење),
професионални фактори (рад повезан са сталним дизањем и ношењем терета, изложеност вибрацијама током рада или за време дугих вожњи)
Полне разлике и физичка спремност, према спроведеним истраживањима, нису непосредно повезане са радикулопатијом.[5]
Етиологија
Узроци радикулопатија могу бити веома разноврсни и деле са на примарне и секундарне:
Примарна радикулопатија
Настаје након развоја примарног процеса у коренима спиналних живаца, и може бити узрокована; аутоимуним поремећајима, бактеријским или вирусним агенсима хемијским материјама (лекови, дрога, алкохол итд), примарним туморским процесом итд.
Секундарна радикулопатија
Настаје као последица оштећења кичменог стуба (вратна и слабинска радикулопатија), промена у околним структурама око спиналних коренова и другим процесима у организму - који непосредно или посредно могу изазвати оштећење нервних корена најчешће у пределу врата или доњег дела леђа али и у грудном делу тела код;
Коси пројекциони рендгенски снимак мушкарца са промена у потиљку и левом рамену, које показују сужење левог интервертебралног форамена 4. вратног кичменог нерва, што одговара захваћеном дерматому.
Дијагностички поступци се значајно разликују између појединих земаља, али и унутар једне земље.[13] Дијагноза се заснива на;[14][15]
Анамнеза (у којој доминира бол који зрачи у врат, рамени појас и руку код вратне радикулопатије или бол дуж ноге код лумбалне). Дистрибуција бола умногоме зависи од тога који је нервни корен захваћен. Поред бола у анамнези болесници наводе сензитивне сметње (дизестезије).
Објективан (физикалан) преглед, у коме посебан значај има неуролошки преглед уз примену одговарајућих клиничких тестова (Лазаревићев тест и Лаугеов тест и других тестова). Лазаревићев тест који је код лумбалне радикулопатије установљен у 91% има специфичност од 26%. Док укрштени Лазаревићев тест има високу специфичност од 88%, али осетљивост од само 29%.[16]
Бројна истраживања показала су малу разлику успешности лечења код болесника који су мировали у односу на болеснике који су активни. Након ових резултата мировање као ослонац лечења више није препоручљив.[4]
Хируршка терапија
„
Оперативно лечење има предности над конзервативним лечењем у односу на ниво хернијације, и то са најмањом ефикасношћу за (L5-S1) сегмента, средњом за (L4-5) сегмент и највећом за горње сегменте (L2-L3, L3-L4). Анализа спроведена у Финској показала је да је дисцектомија, била супериорнија у односу на конзервативно лечење код болесника са хернијацијом на (L4-5) сегменту кичме, међутим нема никаквих чврстих доказа ни за, ни против ефикасности расположивих метода конзервативног лечења.[4] Хируршка интервенција може да обезбеди болеснику брже ослобађање од бола и других субјективних тегоба у односу на конзервативно лечење, али не и веће разлике у односу на степен успеха после једне или две година (показала су бројна истраживања).[4] Ова разлика у ефикасности лечења је углавном резултат мањег побољшања стања болесника са проблематиком горњих лумбалних сегмената након конзервативног лечења.[23][24][25][26]
^ абвгдђBosković K. Lumbalna radikulopatija Kritički pristup dijagnostici i lečenju lumbalne radikulopatije., Med Preg12008; LXI (11-12): 553-556. Novi Sad
^Airaksinen 0, Brox n, Cedraschi C, Hildebrandt J, Klaber- Moffett J, Kovacs F. „European guidelines for the management oflow back pain.”. Eur Spine.l. 15 (SuppI2): SI25S127. 2006..
^Sekiguchi M, Kikuchi S, Myers RR (2004). „Experimental spinal stenosis: relationship between degree of cauda equina compression, neuropathology, and pain”. Spine. 29 (10): 1105—11. PMID15131438. doi:10.1097/00007632-200405150-00011. Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) 08. 05. 2013. г.|access-date= захтева |url= (помоћ)
^McCarron RF, Wimpee MW, Hudkins PG, Laros GS (1987). „The inflammatory effect of nucleus pulposus. A possible element in the pathogenesis of low-back pain”. Spine. 12 (8): 760—4. PMID2961088. doi:10.1097/00007632-198710000-00009.
^Takahashi H, Suguro T, Okazima Y, Motegi M, Okada Y, Kakiuchi T (1996). „Inflammatory cytokines in the herniated disc of the lumbar spine”. Spine. 21 (2): 218—24. PMID8720407. doi:10.1097/00007632-199601150-00011. Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) 03. 10. 2018. г.|access-date= захтева |url= (помоћ)
^Séguin CA, Pilliar RM, Roughley PJ, Kandel RA (2005). „Tumor necrosis factor-alpha modulates matrix production and catabolism in nucleus pulposus tissue”. Spine. 30 (17): 1940—8. PMID16135983. doi:10.1097/01.brs.0000176188.40263.f9. Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) 03. 10. 2018. г.|access-date= захтева |url= (помоћ)
^Jarvik .IG, Deyo RA. Jarvik, J. G.; Deyo, R. A. (2002). „Diagnostic evaluation of low back pain with emphasis on imaging”. Annals of Internal Medicine. 137 (7): 586—97. PMID12353946. doi:10.7326/0003-4819-137-7-200210010-00010..
^Vroomen, P. C.; De Krom, M. C.; Slofstra, P. D.; Knottnerus, J. A. (2000). „Conservative treatment of sciatica: A systematic review”. J Spinal Dis. 13 (6): 463—9. PMID11132976. doi:10.1097/00002517-200012000-00001.
^Bošković K. Lumbalna radikulopatija i kvalitet života. Monografija 79. Medicinski fakultet Novi Sad 2009.
^Clarke, Judy A.; Van Tulder, Maurits W.; Blomberg, Stefan EI; De Vet, Henrica CW; Van Der Heijden, Geert J.; Brønfort, Gert; Bouter, Lex M. (2007). „Traction for low-back pain with or without sciatica”. Ур.: Van Tulder, Maurits W. Cochrane Database of Systematic Reviews. стр. CD003010. PMID17443521. doi:10.1002/14651858.CD003010.pub4.
^Thomas, K. C.; Fisher, C. G.; Boyd, M.; Bishop, P.; Wing, P.; Dvorak, M. F. (2007). „Outcome evaluation of surgical and nonsurgical management of lumbar disc protrusion causing radiculopathy.”. Spine. 32 (13): 1414—22. PMID17545909. doi:10.1097/BRS.0b013e318060a5d1.
^Atlas, S. J.; Keller, R. B.; Wu, Y. A.; Deyo, R. A.; Singer, D. E. (2005). „Long-term outcomes of surgical and nonsurgical management of sciatica secondary to a lumbar disc herniation: 10 year results from the Maine lumbar spine study”. Spine. 30 (8): 927—35. PMID15834338. doi:10.1097/01.brs.0000158954.68522.2a.