Разврставање бања у Србији

Разврставање бања у Србији има за циљ да се на основу бројних критеријума као што су нпр. географске области у којима се бање налазе, туристичко-географски положаји бања, туристички промет у оквиру туристичке карте Србији сврста бање у групе, по географским обележјима, туристичким потенцијалима, или на неки други начин (нпр према диференцији термално географске проблематике и главним и преовлађујућим функцијама природних фактора). ^[1]

Опште информације

За бање у Републици Србији проглашавају се одређене локације на основу комплексности природних мотиви чији развој се темељи на следећим елементима:

географској локације термоминералних извора,
племенитим гасовима и лековитом блату (пелоиду)
чистоћи ваздуха, климатским елементима са наглашеним стимулативним и умирујућим дејством чиме се превентивно делује на јачање човековог организма,
разноврсна вегетација као значајан рекреативни и естетски атрибут бањских туристичких мотива.^[2]

Све бање у Републици Србије се на основу напред наведених мотива потом разврставају према:

географском положају или области у којој се налазе,
туристичко-географском положају у туризму Србије,
туристичком промету у оквиру туристичке карте Србије.

у неколико зона или група, које су приказане у наставку странице.

Бањске зоне према областима Србије

Главне бањске зоне у Србији према Марковић Ј. (1987).^[3]

Р.б.	Зона	Бање у зони
1.	Шумадијска	Селтерс Бања — Буковичка Бања — Паланачки кисељак
2.	Западно-моравска	Овчар Бања — Горња Трепча — Матарушка бања — Богутовачка бања — Врњачка бања;
3.	Копаоничко — јастребачка	Јошаничка бања — Рибарска бања — Луковска бања — Куршумлијска бања — Пролом бања
4.	Новопазарско — прибојска	Прибојска бања — Прилички кисељак — Новопазарска Бања — Рајчиновачка бања
5.	Јужно-моравска	Сијаринска бања — Врањска бања — Бујановачка бања — Туларска бања
6.	Источно — србијанска	Брестовачка бања — Гамзиградска Бања — Сокобања — Звоначка бања — Нишка Бања
7.	Западно — србијанска	Бања Ковиљача — Бања Врујци — Бадања —
8.	Војвођанска	Бања Кањижа — Бања Јунаковић — Бања Русанда — Бања Врдник — Стари Сланкамен — Јодна Бања
9.	Косовска	Пећка бања — Бања Клокот — Бањска

Категоризација бања у односу на туристичко-географски положај

У односу на туристичко-географски положај Јовичић Ж. (1998),^[4] зонирао је бање Србије у три главне групе бања:

Категорија	Карактеристике категорије	Бање
Прва категорија	Бање са најпрометнијим положајем	Нишка Бања Матарушка бања
Друга категорија	Бање које су у непосредној близини важних саобаћајних комуникација	Овчар бања
Трећа категорија	Бање у близини других туристичких мотива	Сокобања Бања Ковиљача Буковичка Бања Пећка бања Новопазарска бања Рајчиновачка бања Клокот бања и др.

Категоризација бања према сезонском колебању у туристичком промету

Према сезонском колебању туристичког промета, Јовичић Д. (2009),^[5] издвојио је бање Србије у следеће три зоне:

Категорија	Карактеристике категорије	Учешће у броју бањских ноћења	Бање
Прва категорија	У ову категорију спадају бање које највећи део промета остварују у летњој половини године. Ове бање су са најмањим капацитетима, некомплетном понудом и најмањим туристичким прометом. На већој су удаљености од значајнијих туристичких дисперзива Србије.	5-6%	Богутовачка Брестовачка Луковска Звоначка Рајчиновачка бања
Друга категорија	У ову категорију спадају бање које имају јаче изражену и зимску сезону, с обзиром на то да у периоду септембар — април, остварују преко 20% њиховог годишњег промета.	65%	Врњачка бања Сокобања Нишка Бања Матарушка бања Бања Ковиљача
Трећа категорија	У ову категорију спадају бање које се одликује променљивом и неуједначеном расподелом туристичког промета по месецима.	до 30%	Овде спадају све бање које нису сврстане у прву и другу категорију

Види још

Референце

^ društvo, Srpsko geografsko (1970). Glasnik Srpskog geografskog društva: Bulletin de la Société serbe de geographie (на језику: српски). Srpsko geografsko društvo.
^ Станковић С. (2008). Туристичка географија, Универзитет у Београду – Географски факултет, Београд
^ Марковић Ј. (1987). Бање Југославије, „Туристичка штампа“, Београд.
^ Јовичић Ж. (1998). Основи медицинске географије Србије: теоријско-методолошки концепт, Српско географско друштво, Београд.
^ Јовичић Д. (2009). Туристичка географија Србије, Универзитет у Београду – Географски факултет, Београд.