Разговор:Патријарх српски Варнава

У чланку пише:

Или ћемо бити Срби свјесни своје прошлости и аманета наших отаца и прадједова или - отпадници нације, интернационалисте, тј. припадници некакве магле, грађани бјелосвјетски, рушиоци живота и свега, без националног поноса, без вјере, без морала.^[1]

— Патријарх Варнава у Божићној посланици 1936.

Овакав цитат могао би стајати у некој књизи или новинама, које издаје СПЦ или патријархови симпатизери; у неутралну и међународну знанствену енцикло педију Википедију овај цитат:

1. или не спада,
2. или се може сматрати једностраним погледом
3. или чак националистичком пропагандом - ако узмемо у обзир у том погледу на овим просторима још увек осетљиве прилике.

Ни једно од ово троје није енциклопедијски (макар нико не спори да је Варнава то написао) али поврх свега то никако не спада у посебан оквир, него би могло стајати негде на крају у посебном поглављу, али не као једини цитат на посебно часном месту.

Макар нисам присталица безбожног комунизма и његовог лажног интернационализма (који прикрива главну сврху - ширење безбоштва), ипак се не могу сложити ни заговарањем и пропагирањем уског, исто тако безбожног национализма, који је заправо плод више-мање безбожних западних филозофа: Хегела, Фојербаха, Ничеа, Розенберга... те нема ништа заједничко са правим хришћанством, па макар се звао и светосавским. Тај светац (Свети Сава) није био националиста јер тада је успркос разлика на Истоку и Западу у центру схватања ипак било хришћанство а не национализам. Ко приписује том великом свецу (Светом Сави) националистички шовинизам 19. века, показује потпуно непознавање Светог Саве, његовог погледа на свет, његовог дела и његовог аманета.

Што се тиче овог патријарха, у чијем делу, животу и смрти има још увек доста непознаница, ипак би требало његовом писању и деловању приступати опрезније и обзирније - или барем додати прикладно савремено тумачење. Без такозваног "Sitz in Leben" (постављања у историјске оквире) не може бити "историја учитељица живота", каошто каже латинска пословица да је: "Historia est magistra vitae".— Stebunik (разговор) 21:35, 1. новембар 2024. (CET)[одговори]

У чланку надаље пише:

Краљ Александар I Карађорђевић као да није знао за његове речи: „Нисам довољно послушан да бих био заповедник”, па је веровао да је у Варнави добио послушног патријарха, који ће цркву учинити сервилним слугом државе. Уместо тога, Варнава је од расцепкане СПЦ у шест разних законодавних, административних, финансијских и јерархијских подручја, новим Уставом цркве и строгим правилима устројио СПЦ на модеран начин и успео да је одвоји од државе. ^{[тражи се извор]}

Овде једна за другом стоје тврдње, које: најпре требају извор, онда неутралност. Из других извора наиме добијамо друкчије, понекада баш супротне информације. Једна стоји у томе, да је ујединио различите суставе баш сам краљ својом Јануарском дикатуром и то не само гледе на Православну, него и на Католичку Цркву и друге верске заједнице,^[2] које су биле слично "расцепкане".— Stebunik (разговор) 22:20, 1. новембар 2024. (CET)[одговори]

На другом месту пак добијамо о односима краља и патријарха мало друкчију слику него што је описана у чланку:

Patrijarh Varnava je bio jedan od bliskih saradnika kralja Aleksandra kod provođenja ideologije jugoslovenskog nacionalizma, i često je isticao potrebu "sprovođenja potpunog jedinstva jednokrvne braće". On je propovedao jugoslovenstvo kao "nacionalno verovanje svih Srba, Hrvata i Slovenaca" i često je isticao slogan "brat je mio koje vere bio".^[3]

У оваквом облику мислим, да чланак задовољава критерије Википедије. Стога се може скинути ознака ПОВ. Хтео сам је скинути ја, који сам је ставио, али неки аутомат то не дозвољава. Хвала, нека то учини овлаштено лице.— Stebunik (разговор) 13:18, 4. новембар 2024. (CET)[одговори]

Можда би успео избрисати ПОВ неко од администратора, мене не слуша.— Stebunik (разговор) 13:32, 4. новембар 2024. (CET)[одговори]

1. ^ Repac, Lidija (2019-01-11). „ПАТРИЈАРХ ВАРНАВА 1936. О КОМУНИЗМУ: Или ћемо бити Срби или отпадници”. СРБИН.инфо (на језику: српски). Приступљено 2021-09-10. 
2. ^ Zlatko Matijević (1985). „Pokušaj razrješenja pravnog položaja Katoličke crkve u Kraljevini SHS 1918-1921. godine”. Zagreb: Hrčak.srce.hr. Приступљено 8. avgust 2024. 
3. ^ Nikola Žutić: Srpsko pravoslavlje i Anglikanska crkva