Разговор с корисником:HRE

Поздрав, HRE. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, HRE. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!--Славен Косановић {разговор} 17:27, 12. април 2006. (CEST)Одговори

Poz, HRE. --Милан Јуниор 18:11, 12. април 2006. (CEST)Одговори

HRE? You here? Moe Epsilon

slobodno se javljaj ovde ako treba neka pomoć--David 16:53, 4. јул 2006. (CEST)Одговори

Имаш одговор на мојој страни за разговор. PANONIAN (разговор) 17:54, 4. јул 2006. (CEST)Одговори

HRE: иди и објасни ситуацију! We're waiting. en:User:Crzrussian 21:08, 4. јул 2006. (CEST)Одговори

HRE, oni misliju da si umro u neki udes na Englesku Vikipediju. Dolazi nazad odmah, oni stvarno pravi probleme. Sve je ovo Sad News kriv. -- Crna Gora

Вратио Бране Јовановић <~>.

Хвала Богу да си још жив. Хвала Богу. Јебаћу сунце оном идиоту Сед Њуз што се зајебавао на тако огаван начин. -- Борис  Малагурски   ^бре! 01:41, 5. јул 2006. (CEST)Одговори

Е, ако имаш времена, објасни ми шта се заправо десило и како је дошло до овог хаоса, овде или на енглеској Вики ако можеш. -- Борис  Малагурски   ^бре! 02:13, 5. јул 2006. (CEST)Одговори

Хвала на напомињању. Уместо мењања странице са политиком, изменио сам саму страницу за гласање како би се огледала нова политика. --филип ツ 02:27, 16. септембар 2006. (CEST)Одговори

Дакле, скоро смо направили нову политику и било би добро да се ње придржавамо без изузетака. У најгорем случају, два месеца ти је неопходно за кандидатуру. Верујем да тада неће бити никаквих проблема. --Милош Ранчић (р|причај!) 05:55, 16. септембар 2006. (CEST)Одговори

Sto se mene tice, srpski, hrvatski, bosnjacki i crnogorski su jedan jezik. Trebalo je da stave i srpski kao zvanicni, jer 30% stanovnistva su Srbi, a Crnogorci 40+%. -- Bojan  Razgovor  07:24, 21. октобар 2007. (CEST)Одговори

Da. Ali verovatno ce sada svi Crnogorci pricati crnogorski, a Srbi srpski. -- Bojan  Razgovor  05:40, 22. октобар 2007. (CEST)Одговори

HM. nisam siguran da sam dobro razumeo poslednju poruku. -- Bojan  Razgovor  05:11, 23. октобар 2007. (CEST)Одговори

Mislis da ce biti zastrasivanja ili pritisaka da se ljudi drugacije izjasnjavaju, da ce ljudi da se iseljavaju ili da ce traziti srpsko drzavljanstvo, pa ce gubiti crnogorsko? To bi bilo strasno. -- Bojan  Razgovor  13:08, 23. октобар 2007. (CEST)Одговори

Мислим да је то био неки cut&paste са других чланака о Немањићима. У сваком случају, имам нешто литературе на тему тог грба па могу тај чланак средити и убацити референце које имам. Занима ли те нешто конкретно? --Александар (поразговарајмо!) 02:29, 16. децембар 2007. (CET)Одговори

Управо сам убацио пар информација које су доста важне за разумевање контекста. Моментално немам времена да из књиге препишем и остале примере коришћења конкретног грба, али учинићу то ових дана. Ако те још нешто занима, реци. --Александар (поразговарајмо!) 11:22, 16. децембар 2007. (CET)Одговори

Па књигу сам већ навео у литератури. Заправо, то су две књиге у једној, обе од Бранка Марушића, једна је О основним питањима српске хералдике, а друга је О фиктивном грбу Херцеговине. У суштини, бави се конкретно државним грбовима Србије и Херцеговине и тек по мало качи још по неки који су са њима везани. --Александар (поразговарајмо!) 23:48, 16. децембар 2007. (CET)Одговори

Писао сам о Душану као владару па сам потпуно заменарио неке врло важне ствари. Хвала што си ми скренуо пажњу, исправио сам. --Александар (поразговарајмо!) 14:12, 21. децембар 2007. (CET)Одговори

Пази `вако.Прво сам ја набацио текст,онда је Александар додао дукљанцку верзију,па је онда дош`о и Манојло који је додао делове Батаковићевог текста са растка,тако да чланак иде из екстрема у екстрем.

Видећу да поново пређем преко свега и да погледам ова два,а ти ако нешто мислиш да не ваља мењај и референцирај и неће бити проблема.Ја ћу гледати да се укључим колико могу у целу причу.

Срећни и теби текући празници и поздрав.

Црни Бомбардер!!! (†) 06:57, 5. јануар 2008. (CET)Одговори

Добро написано, само мислим да недостају две ствари бар. Прва, који су то археолошки докази ? Друго, када је написано житије мученице Људмиле и зашто је оно уплетено у ову причу ако уопште није сигурно да је њено порекло из Дукље. Треће, печат који се спомиње можда је припадао и византијском намеснику Дукље што је била теза старије историографије. Тумачење овог печата може бити двојако пошто се са сигурношћу може рећи да су јужнословенски владари користили печате на грчком попут бугарских кнежева и српског кнеза Гојника чији је печат пронађен пре годину-две. Пуно поздрава и пишите.—ClaudiusGothicus (разговор) 02:27, 7. фебруар 2008. (CET)Одговори

Поштовани,

ја сам по образовању историчар, бавим се рановизантијском историјом, али се сасвим солидно разумем и у друге области пре свега античке и средњевековне историје да бих себи дозволио да уопште пишем овде.

Ниједно од мојих питања није било злонамерно, већ, ако већ тврдите да има археолошких доказа, ко их је и где публиковао, искоментарисао итд. Нормално, ако је то издала и искоментарисала особа са стручним квалификацијама и у складу са научним поступком и апаратуром и сл све то има више шанси да буде веродостојан аргуменат у одређеним расправама или пак чланцима на Википедији.

Овде постављам питање у ствари о односу историје и традиције. Нпр ако је житије написано у 10. веку на ком језику је и где настало. Колико се сећам старословенска писменост се код балканских Словена учврстила крајем 9. века са одлучнијом христијанизацијом Бугарске и Србије, мада је Бугарска у време цара Симеона постала и културни центар за словенске просторе, почев од Климента Охридског до Црнорисца Храбра. Ја признајем да за писменост у смислу књижевности на тлу српских земаља нисам чуо пре средине 12. века и настанка латинског Љетописа попа Дукљанина у коме рецимо постоје фрагменти најранијег житија Јована Владимира (дакле можемо претпоставити сасвим сигурно да су књижевна дела у смислу житија писана, али да ли на латинском или старословенском, од кога и зашто остаје отворено). У сваком случају, да ли је сачувано житије баш из 10. века, да ли се позива на то рано житије. да ли у њему постоје интерполације итд.

Дакле, натпис који помиње кнеза Вишеслава свакако не гласи dux Višeslav, као што новац краља Милутина гласи на Уроша краља тј Urosius Rex а не Uroš Rex.

И још нешто, античка и средњевековна историја због фрагментарности извора и њихове програмске намене јесу комликоване за реконструкцију и научну спознају, не само када су Срби у питању. И друге, далеко развијеније научне средине неретко подлежу ткз вишим и важнијим циљевима него што је научна истина. Српска историографија, чији су се зачетници учили у Минхену, Бечу или Паризу, не пати од митоманије за разлику од неких других, нама суседних и донедавно блиских. Било како било, жеља да понешто пишем, попуњавам рупе у неадекватној издавачкој и преводилачкој политици, ме је и натерала да овде дођем.

С поштовањем и надом да ћете нам ускоро прибавити одговарајуће референце—ClaudiusGothicus (разговор) 23:18, 19. фебруар 2008. (CET)Одговори

Ukoliko te interesuju podaci o nacionalnom sastavu Crne Gore, možeš downloadovati sa sajta zavoda za statistiku Crne Gore knjigu 16 o skupovima stanovništva i naćićeš podatke po ukrštenim obeležjima o nacionalnosti, religiji i jeziku, i naćićeš kojih to 25.000 stanovnika govori srpskim jezikom, različitim varijantama srpskog jezika znači srpski, srpskohrvatski, hrvatskosrpski, srpski ili hrvatski, srpski i hrvatski, hrvatski i srpski... kakva je i bila metodologija.

С обзиром да знам из прве руке како су стајале и како стоје ствари у српској средњевековној археологији, о Ђорђету све најбоље као човеку и стручњаку, мада нисам склон да прихватим баш све његове претпоставке нпр ону о сарматским Лимигантима из 4. века које је он, бар једно време, класификовао као Словене.—ClaudiusGothicus (разговор) 12:18, 6. март 2008. (CET)Одговори

Ako zelis da clanak referenciras knjigom ili clankom Djordja Jankovica to je vise nego dobrodoslo. Ako univerzitetski profesor i predsednik Srpskog arheoloskog drustva (SAD!!!) tvdi to i to onda hajde da to stavimo u clanak (naravno i sa oprecnim misljenjem ako i za to imas referencu...). —ClaudiusGothicus (разговор) 22:39, 6. март 2008. (CET)Одговори

Мала или велика слова су иста. На гласачком листићу када се гласа, нема великих слова. Било би лепо када би се укључио у ажурирање чланка. --Поки |разговор| 00:07, 29. март 2008. (CET)Одговори

Интересује ме на основу чега се израдио ону карту?--Војвода разговор 20:43, 5. април 2008. (CEST)Одговори

Хм, да ли то значи да је прилично оригинална? -- JustUser  JustTalk 21:48, 5. април 2008. (CEST)Одговори

Наравно да циљам. Приде је квалитет неадекватан. Једно је кад су границе подручја владавине нејасне а друго је кад су основни географски појмови нејасни. -- JustUser  JustTalk 21:56, 5. април 2008. (CEST)Одговори

За почетак би било добро да употребиш неку јасну и читљиву карту као подлогу. Потом, уколико је све настало из текста књиге напишеш "урађено на основу описа Јиречека" или већ нешто слично томе. -- JustUser  JustTalk 23:58, 5. април 2008. (CEST)Одговори

`ајде кад свратиш,бани и овде. Црни Бомбардер!!! (†) 14:57, 12. април 2008. (CEST)Одговори

Јесам,што питаш тј. има ли неке грешке? Црни Бомбардер!!! (†) 03:31, 1. септембар 2008. (CEST)Одговори

`ајмо редом.

1. Око 1186.године нема спора,превид је настао због тога што су Немањина освајања на једној страни текла једним током,а на другој другим током,тако да ћу то покушати да преправим или додатно нагласим.
2. Дубровачка република је издвојена како територијално (врло ситно па се не види,због размере саме карте),тако и у самом називу Дубровник који има љубичасту позадину која треба да укаже да је признавао власт Византије,означене љубичасто.
3. Зар је освојио Корчулу?Страцимир је покушао па је потопљен,а нисам нигде наш`о да се помиње да је било Немања,било неко од његове браће заузео Корчулу.
4. Видећу како ћу да разрешим проблем освајања на карти,али ти хвала на линку у сваком случају.
5. Нисам баш најбоље разумео на шта циљаш под тиме да се не може говорити о стварном освајању оних делова(Хум, Травунија и (Доња) Зета).
6. Вероватно си погрешио у куцању,пошто се Неретвљанска област пре Немање налазила званично под Византијом,док сам Хрватска у то доба није постојала као независна држава,нити је,генерално говорећи,она имала претеране везе са њом.

Толико од мене, за сад. Црни Бомбардер!!! (†) 07:04, 1. септембар 2008. (CEST)Одговори

Види овако:

1. Колико сам ја наш`о по стандардним прегледима историја у нас,Страцимир је кренуо на Корчулу са (чини ми се которским) бродовима,али су га Дубровчани потопили код ње тј. није ни стиг`о до ње.Потпуно ми је шашаво да српске историје кажу да није стиг`о,а `рватске да је стиг`о до острва и заузео га.
2. Добро да,није ту било борбе,једноставно је преузела контролу над тим просторима који су до тада прихватали Манојла за свог суверена.
3. Прво једно вечито питање,невезано за тему.Који хроничар и где наводи да је Неретвљанска област ушла у састав било кнежевине,било краљевине Хрватске?
4. И даље се не разумемо око помињања `рватске крајем XII века,кад је (дефинитивно) пропала на самом почетку истог и налазила се у саставу краљевине Мађарске која је била Немањин савезник.
5. То јесте занимљива идеја и није претерани проблем са техничке стране.Нажалост немам основу по којој би радио те границе.За Немањину удеону кнежевину сам имао,али за ово немам. Црни Бомбардер!!! (†) 05:22, 2. септембар 2008. (CEST)Одговори

Хм...

1. Погледаћу поново,али бих се могао кладити да није успео да приђе острвима.
2. Ма пустити ти оне тамо и њихове параноје.Ако би се по томе водили,онда би свуда требало освајање променити ослобођење или тако неки политички некоректан термин.
3. То је тотално конфузна ствар/прича.Извори о томе ћуте,а у Хрватској се узима да се њена граница протезала и до Дрине,иако никада нису владали Захумљем,а и власт над Неретвљанском облашћу је крајње сумњива и ако је постојала је била краткотрајна.
4. Византијски хроничари су користили и термине Мези,Трибали и којешта,па то опет нема везе са реалношћу.Немања је застао код Неретвљанске области зато што је она била под византиском влашћу (званично), док је с` оне стране Цетине почињала краљевина Мађарска (његов савезник у том тренутку) односно бановина Хрватска,уколико је тада била тако организована,нисам сад сигуран.

Црни Бомбардер!!! (†) 09:17, 7. септембар 2008. (CEST)Одговори