Ратари (Смедеревска Паланка)

Ратари
Ратари;
	Црква у Ратарима
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Смедеревска Паланка
Становништво
— 2022.	1365
Географске карактеристике
Координате	44° 21′ 07″ С; 20° 49′ 44″ И / 44.35202° С; 20.82884° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	169 m
	Ратари Ратари на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11411
Позивни број	026
Регистарска ознака	SP

Ратари је насеље у општини Смедеревска Паланка, у Подунавском округу, у Србији. Према попису из 2022. има 1365 становника (према попису из 2011. било је 1773 становника).^[1] Овде се налази ОШ „Лазар Станојевић” Ратари.

Историја

Име Ратари настаје након Ђакове буне 1825. године, а до тада се звало село Церје са засеоком Церовац, то доказује сеоско гробље која једна половина села Ратари, а друга половина села Церовац. По слому Ђакове буне староседеоци села бивају протерани из истог, и у знак одмазде Кнеза Милоша Обреновића, насељавају друге фамилије у село и тада добија данашње име Ратари.^{[тражи се извор]}

Ратари се налази југозападно од Паланке. Судећи по траговима прошлости може се рећи да је овде постојало неко старо насеље. У близини извора Латковца је место Црквине, где је, по предању, била некада црква. Прича се да се ова црква звала Ратари, па је по њој и село добило име.^{[тражи се извор]}

Ратари се помињу у харачким тефтерима и имали су 1818. г. 43 а 1822. г. 58 кућа. Године 1846.Село је имало 113 кућа, а по попису из 1921. г. Ратари су, заједно са засеоком Ватошевом имали 2877 становника.

Село је раније било у Селишту, у долини Шиљаковца, где се и сада налази на трагове насеља. Предање вели да су се из тога старог села преместили на данашње место „због куге која је свет сатирала“. У Селишту су становале ове породице: Луковићи, Марковићи, Радишићи, Исаковићи, Весићи и Станишићи. Све ове породице су велике и разгранате. (подаци крајем 1921. године).^[2]^[3] Црква је изграђена 1936,^[4] освећена 28. августа 1938.^[5]

Демографија

У насељу Ратари живи 1669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (43,2 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 596 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника села Ратари

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	3.315
1953.	3.337
1961.	3.260
1971.	2.955
1981.	2.715
1991.	2.351	2.324
2002.	2.035	2.079
2011.	1.773
2022.	1.365

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	1.967	96,65%
Црногорци	4	0,19%
Македонци	4	0,19%
Мађари	1	0,04%
Југословени	1	0,04%
непознато	55	2,70%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	6	6
80+	26	30
75—79	44	65
70—74	73	99
65—69	74	89
60—64	52	57
55—59	49	38
50—54	75	69
45—49	103	83
40—44	80	64
35—39	49	50
30—34	62	40
25—29	60	61
20—24	69	63
15—19	44	47
10—14	65	53
5—9	39	66
0—4	34	51
Просек :	43,2	44,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	697	723	761	732	708	669	596

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	101	146	91	87	72	59	25	8	4	3	3,41

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	866	215	566	67	15	3
Женски	861	105	557	183	12	4
УКУПНО	1.727	320	1.123	250	27	7

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	494	125	0	0	79
Женски	238	141	0	0	19
Укупно	732	266	0	0	98

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	15	12	2	210
Женски	0	1	10	1	28
Укупно	4	16	22	3	238

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	22	7	11
Женски	0	3	0	9	25
Укупно	0	6	22	16	36

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	1
Женски	0	0	0	1
Укупно	3	0	0	2

Спорт

ФК Будућност Ратари, фудбалски клуб основан 1948. године.

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице) из „насеља“ књ.22. Архивска грађа за насеља у Србији) и из „Летописа“ села Ратара, Бр.3345.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
^ "Политика", 3. нов. 1936
^ "Политика", 29. авг. 1938, стр. 10
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература

Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице) из „насеља“ књ.22. Архивска грађа за насеља у Србији) и из „Летописа“ села Ратара, Бр.3345.
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927, објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.