Церовац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 774 становника (према попису из 2011. било је 1003 становника).[1]
Историја
Село се налази југозападно од Паланке. Церовац је старије насеље. У хрисовуљи којом деспот Ђорђе потврђује баштину челнику Радићу (1428-29.г.), коју је имао под деспотом Стеваном. У крају Бољевцу постоји стари бунар који сматрају за светињу. Ту је по предању, била стара црква, а и по траговима од рушевина и ископавају се разне ствари. У Калуђерици је, веле, постојао „девичански манастир“. Све су ово трагови који указују на неко старо насеље.
За Церовац имамо података о броју кућа из првих десетина 19.века. Године 1818. Церовац је, по арачки списковима, имао 27, а 1822.г. 32 куће. Године 18469. село је имало 62 куће, а по попису из 1922.г. у селу је било 262 куће са 1430 становника.
Старе су породице: Ђиласовићи, Перишићи (данас разним презименима) чији је чукундеда дошао пре Устанка од Сјенице; Маринковићи (данас разним презименима) чији су се преци доселили пре Устанка из Црне Горе; Живојиновићи, Обрадовићи и Стојановићи (Адамовићи). Остале породице су досељене и то: Петковићи из Тулова (лесковачки), Радојевићи из Велике Крсне, Митровићи из Даретина (моравски срез) Рајевићи из Брекова (моравички срез), Симићи из Лисине и т.д.. (подаци крајем 1921. године).[2][3]
Овде се налази Основна школа „Милија Ракић“.
Демографија
У насељу Церовац живи 976 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,3 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 332 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[6]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
2 |
|
|
3 |
| 80+ |
21 |
|
|
29 |
| 75—79 |
33 |
|
|
44 |
| 70—74 |
49 |
|
|
41 |
| 65—69 |
40 |
|
|
55 |
| 60—64 |
28 |
|
|
31 |
| 55—59 |
23 |
|
|
30 |
| 50—54 |
41 |
|
|
35 |
| 45—49 |
54 |
|
|
35 |
| 40—44 |
44 |
|
|
48 |
| 35—39 |
31 |
|
|
38 |
| 30—34 |
38 |
|
|
34 |
| 25—29 |
23 |
|
|
21 |
| 20—24 |
38 |
|
|
37 |
| 15—19 |
39 |
|
|
32 |
| 10—14 |
34 |
|
|
32 |
| 5—9 |
35 |
|
|
28 |
| 0—4 |
18 |
|
|
13 |
| Просек : |
43,3 |
|
|
46,1 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
343
|
378
|
401
|
413
|
371
|
370
|
332
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
54
|
81
|
36
|
51
|
49
|
33
|
21
|
4
|
3
|
0
|
3,55
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
504
|
131
|
320
|
37
|
16
|
0
|
| Женски
|
513
|
82
|
320
|
97
|
13
|
1
|
| УКУПНО
|
1.017
|
213
|
640
|
134
|
29
|
1
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
284
|
130
|
0
|
0
|
86
|
| Женски
|
169
|
95
|
0
|
0
|
27
|
| УКУПНО
|
453
|
225
|
0
|
0
|
113
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
4
|
17
|
10
|
4
|
10
|
| Женски
|
1
|
5
|
12
|
1
|
0
|
| УКУПНО
|
5
|
22
|
22
|
5
|
10
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
0
|
5
|
7
|
3
|
6
|
| Женски
|
0
|
2
|
0
|
6
|
16
|
| УКУПНО
|
0
|
7
|
7
|
9
|
22
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
1
|
0
|
0
|
1
|
| Женски
|
3
|
0
|
0
|
1
|
| УКУПНО
|
4
|
0
|
0
|
2
|
Референце
- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе
.svg)
