Религија у Црној Гори

Религије Црне Горе (2011)^[1]

други хришћани (0,43%)

друге религије (1,04%)

непријављено (2,61%)

Религије Црне Горе односе се на присталице, заједнице, институције и организације различитих религија у Црној Гори. Иако је Православна црква доминантна религијска деноминација у Црној Гори, постоји велики број присталица и Римокатоличких цркви и Ислама. Доминантна Црква је Српска Православна црква, иако су присутни трагови формирања Црногорске Православне Цркве.^[2]

Хришћанство

Православље

Православље је доминантна религија у Црној Гори. Присталице су претежно Црногорци и Срби. Срби у Црној Гори су припадници Српске православне цркве и њених епархија у Црној Гори: митрополија црногорско-приморска, епархија будимљанско-никшићка, делови епархије милешевске и делови епархије захумско-херцеговачке и приморске. Црногорци су подељени између српске и црногорске православне цркве (српска православна црква и остале аутокефалне православне цркве сматрају неправилно „раскол" православне цркве).^[3]

Католичка црква

Већина католика су Албанци и Хрвати, као и неки Црногорци. У неким општинама где Албанци чине већину, попут Туза, присталице су католицизма. Он је присутан и у Боки которској, где је значајно присуство Хрвата.

Ислам

Муслимани чине највећу мањинску религију у земљи. 118.477 муслимана у Црној Гори чини 19,11% укупног становништва.^[1]

Муслимани у Црној Гори подељени су у две веће групе и следеће подгрупе:

Словенски муслимани
- Бошњачко говорно подручје — муслимани Бошњаци
- Црногорско говорно подручје — муслимани Црногорци
- Остали словенски муслимани, укључују Горанце
Албански муслимани
- Албанско говорно подручје — муслимани Албанци

Ислам је доминантна религија у североисточним општинама, које су део области Санџак, и у општинама у којима Албанци чине већину. Ислам је већинска религија у Рожају, Плаву, Гусињу, Улцињу и Петњици.^[4]

Јудаизам

У фебруару 2012. црногорски премијер Игор Лукшић потписао је споразум са црногорском јеврејском заједницом о признавању Јевреја као мањина у Црној Гори. Споразум је такође утврдио јудаизам као четврту званичну религију у земљи, заједно са католицизмом, православљем и исламом.^[5]

Атеизам

Већина становништва Црне Горе, 98,69%, изјављује да припада некој религији, иако се придржавање њихове објављене религије може увелико разликовати.

По попису становништва из 2011. године, атеисти су чинили око 1,24% укупног становништва, а агностици 0,07%.^[2]

Општине са највећим бројем атеиста су Херцег Нови (2,43%), Котор (2,03%), Подгорица (1,99%) и Тиват (1,7%). Супротно томе, Рожаје има најмање атеиста који чине свега 0,01% његовог становништва.^[1] Међутим, у неким општинама више од половине становништва је непријављено.

Верска слобода

Црногорски закони гарантују слободу вероисповести и забрањују неколико облика верске дискриминације, као и успостављајући да у Црној Гори не постоји државна религија. Влада обезбеђује одређено финансирање верским групама.

Према истраживању из 2017. године, које је Савет Европе спровео у сарадњи са Омбудсманом Црне Горе, 45% испитаника је пријавило да су доживели верску дискриминацију.^[6]

Статистика

Резултати пописа становништва 2011. у Црној Гори, по етничким групама, су следећи:


Етничке групе	Укупно		Црногорци		Срби		Бошњаци		Албанци		Роми		Хрвати
Етничке групе	Број	%	Број	%	Број	%	Број	%	Број	%	Број	%	Број	%
православци	446,858	72.1	248,523	88.7	177,091	98.3	11	0.0	37	0.1	516	8.2	90	1.5
муслимани	118,477	19.1	12,931	4.6	79	0.0	74,343	99.7	22,267	73.1	5,034	80.5	3	0.0
католици	21,299	3.4	5,667	2.0	116	0.6	3	0.0	7,954	26.1	13	0.2	5,527	91.8
протестанти	1,601	0.4	921	0.3	262	0.1			36	0.1	2	0.0	2	0.0
атеисти/агностици	9,005	3.3	6,393	2.3	697	0.4	108	0.1	35	0.1	1	0.0	224	3.7

Вера у Црној Гори на последњих 5 пописа
	1953	1991	2003	2011	2023
православци	45.84	69.12	74.23	72.07	71.10
муслимани	17.65	19.18	17.74	19.11	19.99
католици	4.81	4.41	3.54	3.44	3.27
протестанти	/	1.41	0.39	0.44	0.09
атеисти	31.46	1.6	0.96	1.24	2.29
агностици	31.46	1.6	0.96	0.07	0.40
неопредељени	0.01	0.02	2.23	2.61	2.10
остале религије	0.03	0.17	0.07	1.02	0.09
непознато	/	4.03	0.8	/	0.16

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в „Census of Population, Households and Dwellings in Montenegro 2011” (PDF). Monstat. стр. 14, 15. Приступљено 12. 7. 2011. For the purpose of the chart, the categories 'Islam' and 'Muslims' were merged; 'Buddhist' (.02) and Other Religions were merged; 'Atheist' (1.24) and 'Agnostic' (.07) were merged; and 'Adventist' (.14), 'Christians' (.24), 'Jehovah Witness' (.02), and 'Protestants' (.02) were merged under 'Other Christian'.
^ ^а ^б Doe, John (9. 10. 2017). „Crna Gora:Demografska situacija, jezici i religije”. Eurydice - European Commission (на језику: енглески). Приступљено 21. 3. 2020.
^ Džankić 2016, стр. 110–129.
^ „MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. www.montenegrina.net. Приступљено 21. 3. 2020.
^ „Jewish history of Montenegro”. Jewish Virtual Library. Приступљено 21. 3. 2020.
^ International Religious Freedom Report 2017 Montenegro, US Department of State, Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor. Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.

Литература

Cattaruzza, Amaël; Michels, Patrick (2005). „Dualité orthodoxe au Monténégro”. Balkanologie: Revue d'études pluridisciplinaires. 9 (1–2): 235—253.
Džankić, Jelena (2016). „Religion and Identity in Montenegro”. Monasticism in Eastern Europe and the Former Soviet Republics. London-New York: Routledge. стр. 110—129. ISBN 9781317391050.
Morrison, Kenneth (2009). Montenegro: A Modern History. London-New York: I.B.Tauris.
Morrison, Kenneth; Čagorović, Nebojša (2014). „The Political Dynamics of Intra-Orthodox Conflict in Montenegro”. Politicization of Religion, the Power of State, Nation, and Faith: The Case of Former Yugoslavia and its Successor States. New York: Palgrave Macmillan. стр. 151—170. ISBN 978-1-349-50339-1. doi:10.1057/9781137477866_7.
Živković, Tibor (2012). De conversione Croatorum et Serborum: A Lost Source. Belgrade: The Institute of History.
Živković, Tibor (2013). „On the Baptism of the Serbs and Croats in the Time of Basil I (867–886)” (PDF). Studia Slavica et Balcanica Petropolitana (1): 33—53.