Ислам у Црној Гори

Ислам у Црној Гори
Укупна популација
	124.688 (2023)
Региони са значајном популацијом
	Највеће концентрације у североисточним општинама Бијело Поље, Петњица, Рожаје, Гусиње и Плав, као и југоистичним општинама Улцињ, Бар и Тузи.
Религије
	Сунизам
Језици
	српски, бошњачки, албански и ромски

Ислам у Црној Гори се односи на сљедбенике, заједнице и вјерске институције ислама у Црној Гори. Друга је религија по броју сљедбеника у земљи, после хришћанства. Према попису из 2011. године, 118.477 муслимана Црне Горе чини 20% укупног становништва.^[1] Црногорски муслимани углавном припадају сунитској грани.

Историјат

У 15. вијеку црногорски владар Иван Црнојевић (1465—1490) био је у рату са инфилтрирајућим Млечанима. У немогућности да одржи рат на оба фронта, Османско царство је освојило већи дио територије Црне Горе и увело ислам. Иванов трећи син Станиша Црнојевић био је први истакнути Црногорац муслиманске вјероисповијести.

Станиша Црнојевић узео је име Скендер Црнојевић и владао из престонице на Цетињу. Познат је као један од најистакнутијих муслиманских администратора у сјеверним крајевима Османског царства словенског порекла за време владавине султана Селима I. Познато је да је Црнојевић командовао војском од око 3000 Акинџија, а такође је одржавао преписку са суседним савременицима као што је Гази Хусрев-бег.

Муслимани Црне Горе су углавном Бошњаци и Албанци по националности, али се неки изјашњавају и као етнички Муслимани и Црногорци. Присталице ислама у Црној Гори највише се налазе у региону Санџака у Црној Гори и Улцињу, Бару и Подгорици. Бошњаци имају слично етничко порекло са етничким муслиманима, али се разликују по идеологији којој националности припадају.^[2] У Црној Гори је основано 13 савјета Исламске заједнице: Подгорица, Тузи, Диноша, Бар, Улцињ, Пљевља, Бијело Поље, Беране, Петњица, Рожаје, Плав и Гусиње.

Демографија

Припадници ислама у Црној Гори, према попису из 2011.

Према попису из 2011. године, у Црној Гори има 118.477 присталица ислама.

Етнички састав муслимана (присташа ислама) у Црној Гори:

53.453 Бошњака
22.267 Албанаца
20.270 Муслимана (посебна етничка група)
12.758 Црногораца
5.034 Рома
2.003 Египћана (посебна етничка група)
256 Муслимана/Црногораца
195 Горанаца
183 Муслимана/Бошњака
181 Бошњак/Муслиман
172 Црногораца/Муслимана
169 Бошњака
101 Турчин
осталих (испод 100 чланова по заједници) и етнички недекларисаних

Географска распрострањеност

Постоје велике регионалне разлике у распрострањености муслиманског становништва. Општина Рожаје је, на пример, готово искључиво насељена следбеницима ислама, док у општини Плужине нема муслимана.

Општина	Становништво (попис из 2011) ^[3]	Муслимани (%)
Рожаје	22.964	94,95
Плав	13.108	76,64
Улцињ	19.921	71,82
Бијело Поље	46.051	46,18
Бар	42.048	30,14
Беране	33.970	27,97
Пљевља	30.786	16,37
Подгорица	185.937	11,23
Тиват	14.031	5,10
Будва	19.218	3,40
Херцег Нови	30.864	2,01
Котор	22.601	1,66
Даниловград	18.472	1,41
Никшић	72.443	1,39
Цетиње	16.657	0,76
Шавик	2.070	0,58
Колањин	8.380	0,55
Мојковац	8.622	0,29
Андријевица	5.071	0,16
Жабљак	3.569	0,14
Плужине	3.246	0,00
Црна Гора	620.029	19,11%

Галерија

Види још

Референце

^ „Census of Population, Households and Dwellings in Montenegro 2011” (PDF). Monstat. стр. 14, 15. Приступљено 16. 10. 2016.
^ Dimitrova 2001, стр. 94-108.
^ Census of Population, Households and Dwellings in Montenegro 2011

Литература

Dimitrova, Bohdana (2001). „Bosniak or Muslim? Dilemma of one Nation with two Names” (PDF). Southeast European Politics. 2 (2): 94—108.
Đečević, Mehmed; Vuković-Ćalasan, Danijela; Knežević, Saša (2017). „Re-designation of Ethnic Muslims as Bosniaks in Montenegro: Local Specificities and Dynamics of This Process”. East European Politics and Societies and Cultures. 31 (1): 137—157. doi:10.1177/0888325416678042.
Kurpejović, Avdul (2018). Ko smo mi Muslimani Crne Gore (PDF). Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 03. 2019. г. Приступљено 20. 04. 2023.