Римокатоличка црква Св. Ане у Купусини

Римокатоличка црква Св. Ане у Купусини
Римокатоличка црква Св. Ане у Купусини
	Римокатоличка црква Св. Ане у Купусини
Опште информације
Место	Купусина
Општина	Апатин
Држава	Србија
Врста споменика	Непокретно културно добро
Време настанка	1808
Надлежна установа за заштиту	Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине

Римокатоличка црква Св. Ане у Купусини је непокретно културно добро које се налази на територији општине Апатин, у Купусини, у улици Сомборски пут на броју 1. Црква је саграђена 1808. године.^[1]^[2]

Историјат

У стилу класицизма Римокатоличка црква св. Ане у Купусини саграђена је 1808. године. Током првих деценија 20. века следиле су обимне обнове и данашњи изглед цркве је резултат тих обнова.

Изглед цркве

Грађевина је монументална, са дубоким, полукружно завршеним олтарским простором, провоугаоном сакристијом на северној страни олтара и призиданим предворјем на улазном делу. Конструктивни склоп чине ободни зидови са масивним пиластрима изнутра и полукружним луцима који носе јастучасте сводове.^[2] Фасаде су украшене плитким лезенама и плитким равним оквирима око отвора.^[1]

Почетком 20. века призидан је нижи анекс завршен двоструко извијеним забатом и налази се на западној фасади над којим се уздиже торањ.

Унутрашњост цркве је луковима подељена на три травеја и олтарски простор. Испод хора је улазни травеј са два бочна простора: на северу је Христов гроб а на југу капела. Пиластри на прелазу из наоса у ужи олтарски травеј су закошени и на њима су смештени бочни олтари цркве. Сви олтари су украшени обиљем архитектонских елемената којима доминирају канеларни стубови са јонским и коринтским капителима.^[1]

Олтарска пала на главном олтару "Св. Ана са Богородицом" је дело З. Грајца настало 1905. године. На бочном олтару је слика "Исус и св. Јосиф", рад истог сликара из 1906. године, и "Исус са трновим венцем", рад бечког сликара Јозефа Кестлера из 1877. године.^[2]

Зидна декорација са бароконо-рокајним елементима и зидне слике рад су Рудолфа Удварија из четврте деценије 20. века.

Својом монументалношћу, конструктивним решењима, пропорцијским односима и комбинацијом стилова, споменик културе представља значајан пример црквене уметности прве половине 19. века.^[1]