Рукометна репрезентација Србије
Рукометна репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у рукомету. Налази се под контролом рукометног савеза Србије. ИХФ и ЕХФ третирају репрезентацију Србије као наследницу репрезентација СФР Југославије (1943–1992, до 29. новембра 1945. као ДФ Југославија, 29. новембар 1945–1963. као ФНР Југославија), СР Југославије (1992–2003) и Србије и Црне Горе (2003–2006) те је Србија наследила све резултате и медаље од претходних република.[6][7][8][9] У периоду од 1980. до 1990. године, репрезентација је под именом Југославија остварила најбоље резултате. 1984. године освојено је друго злато на рукометном Олимпијском турниру, а 1986. године освојена је титула Светског првака. Као домаћин Европског првенства 2012. године Србија је дошла до финала где је поражена од Данске. Полуфинални сусрет Србије и Хрватске на овом првенству оборио је рекорд по гледаности. Играло се под разним именима:
Југословенски олимпијски комитет је прогласио рукометну репрезентацију за најбољу мушку екипу 1999. године.[10] ИсторијаПочетак рукомета у Србији и СФР ЈугославијиРукомет у Србији се појављује још између два светска рата најпре у облику хазене, спорта који је сличан рукомету, а представља једну од његових претеча. После хазене бива актуелан велики рукомет (игра се на фудбалском терену) који код нас престаје да се игра 1958. године. Ту долазимо до малог рукомета, односно данашњег модерног рукомета. Новембра, године 1948, креће да се игра прво првенство Београда у рукомету. Рукометни савез Југославије се формира 1949. године. Године 1953. почиње да се игра првенства Југославије у малом рукомету у мушкој и у женској конкуренцији. Године 1955. почиње и да се игра Куп такмичење у Југославији.[11] Историја Рукомета у Србији до сада није у довољној мери истраживана. Постоје подаци из званичних публикација, као и у другим публикацијама и радовима, чији су аутори претежно из западних делова бивше Југославије. Наилази се на податке који указују да се рукомет у Србији игра после завршетка Другог светског рата. Према тим подацима иницијатива за развој рукомета у Србији се преписује инструкторима одбора за рукомет фискултурног савеза Хрватске. У омладинским радним акцијама Шамац - Сарајево 1947.), они су одржавали течајеве за „изобразбу“ фискултурних инструктора, па и инструктора за рукометну игру. При свакој од 10 секција дуж огромног градилишта био је по један рукометни инструктор, а 1948. године формирана је рукометна чета у саставу спортске бригаде на Омладинској прузи Кучево - Бродица чији је руководилац био Војислав Војновић. Учешће у рукометној чети била је „легитимација“ да са повратком у својој средини могу радити на формирању рукометних секција при фискултурним и гимнастичким друштвима. Каније су ти инструктору по целој Србији оснивали разне рукометне клубове и секције и ширили развој ове игре уопште.[12] Заслуге за развој спорта у Србији, касније Југославији, у одређеној мери припадају и тадашњим студентима који су своје знање стицали у иностранству. Они су по доласку у домовину, са собом доносили и обележја тамошње културе, па отуда и спорта. Савремени спорт који је свој пут у Србију проналазио преко Словеније, Хрватске и Мађарске, даље се ширио преко школских организација, школског физичког васпитања и на друге начине. Златне 1980. Светско и олимпијско златоРукометна репрезентација СФР Југославије први пут пажњу. светске јавности, на себе скреће 1970. године, када је освојена и прва медаља на Светском првенству у Француској. У мечу за бронзану медаљу, СФР Југославија је декласирала Данску са 29:12, што је био и те како велики број голова за тај период (у финалу, након два продужетка, Румунија је победила Источну Немачку са 13:12). На наредном првенству 1974. године остварен је исти резултат (шампионат света се тада играо на сваке четири године), а између два Светска првенства одржане су Летње олимпијске игре 1972. године чији је домаћин био Минхен. На овим Олимпијским играма, после 36година у програм се враћа и рукомет као спорт. Југославија је на овом шампионату заблистала! Побеђени су у првој групној фази: Мађарска, Јапан и САД, а у другој, полуфиналној, групи поново Мађарска и два главна претендента за неку од медаља: Румунија и домаћин Западна Немачка. Посебно се издваја преубедљива победа над домаћином од 24:15[тражи се извор] У самом финалу у игри гол за гол, савладана је Чехословачка резултатом 21:16, а везаним головима Бранислава Покрајца Југославија је направила разлику коју Чехословачка није успела да стигне. Освајачи те прве, златне, олимпијске медаље били су: | Абас Арсланагић, Чедомир Бугарски, Петар Фајфрић, Хрвоје Хорват, Милорад Каралић, Ђорђе Лаврнић, Милан Лазаревић, Здравко Миљак, Слободан Мишковић, Бранислав Покрајац, Небојша Поповић, Мирослав Прибанић, Добривоје Селец, Албин Видовић, Зденко Зорко, Зоран Живковић. РезултатиОлимпијске игре
Светско првенство
Европско првенство
Тренутни састав
Селектор: Раул Гонзалес Селектори репрезентације од 1995.
Види јошРеференце
Спољашње везеВише информација о чланкуРукометна репрезентација Србијепронађите на Википедијиним
сестринским пројектима:
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
