Највише наступа на светским првенствима и квалификација за олимпијске игре остварио је Немања Вучуревић који је за Србију одиграо 74 утакмице. Најефикаснији играч са укупно 72 поена (38 гола и 34 асистенције) је Марко Сретовић, а Марко Ковачевић је најбољи стрелац са 39 гола.[1]
Хокеј на леду демонстриран је у Београду 1934. године. Пионири су били спортисти Хришћанске заједнице младих људи и БАСК-а, који је радио на оснивању секције. Београдски тениски клуб је 1938. године поливањем 6 својих терена направио прво хокејашко игралиште по међународним стандардима и на том игралишту су одржане прве две званичне хокејашке утакмице у Србији.[2] Први хокејашки турнир у Београду одржан по међународним правилима одржан је 1940. године. Српски клизачки савез је основан 4. фебруара1940. у Београду и чинило га је 6 клубова, који нису била прави хокејашки клубови, већ заправо секције других спортских клубова. По два клуба су била из Београда (БТК и ББК) и Палића (ПСК и ТКП) и по један из Новог Сада (ТКНС) и Старог Бечеја (СД Славија).[3]
Године 1945. је основана Хокејашки клуб Црвена звезда, која је опрему наследила од хокејашке секције Београдског тениског клуба. Затим је основан Партизан1947. године. Један број играча који је напустио 1954. године Партизан основао је ХК Ташмајдан. До 1953. године су коришћена залеђена тениска игралишта, када је те године отворено прво клизалиште у Београду, тачније на Ташмајдану.[2] У Суботици је 25. децембра1969. отворен стадион за зимске спортове са вештачким ледом капацитета 4.000 места. Прва вештачка ледена површина у Новом Саду је отворена 1972. године.[3]
Репрезентација је од осамостаљења одиграла укупно 52 утакмице, од тога 40 на светским првенствима, 6 у квалификација за олимпијске игре, 3 на ИИХФ Челенџ купу у Брашову и 3 пријатељских мечева. На 52 утакмице остварила је 20 победа и претрпела 32 пораза. Постигла је 219 а примила 226 голова. Од 52 утакмице само је 13 играла на свом леду.[4]
До сада је играла са 21 репрезентацијом, а највише са Хрватском, укупно 9 утакмица. Пет утакмица су са Хрватима одиграли на светским првенствима, 2 у квалификацијама за Олимпијске игре и 2 пријатељске. Хрватска је остварила 8 победа, док је Србија победила једанпут. Највише победа Србија је остварила против Израела, укупно 3, са гол разликом 23:3.[8]
Највише наступа на светским првенствима и квалификација за олимпијске игре остварио је Марко Сретовић који је за Србију одиграо 63 утакмице. Најефикаснији играч са укупно 70 поена је Марко Сретовић, а исти играч је најбољи стрелац са 36 гола и асистент са 34 поена.[9]
Дресови
Хокејаши Србије на Светском првенству у Београду 2014.
Основни дрес чини бела мајица и плави шорц. На средини мајице се налази Грб Републике Србије. На дресу се налази једна водоравна плава линија. На рукаву се водоравно налазе по једна плава и црвена линија и једна хоризонтална плава линија, а око врата се такође налази црвена и плава линија. Испод руке се налази црвена боја, а на врху рамена се налази број играча.
Резервни дрес је црвена мајица и плави шорц. На средини мајице се такође налази Грб Републике Србије. На рукаву се водоравно налазе по једна плава и бела линија и једна хоризонтална плава линија. Око врата се налази плава и бела линија. Испод руке се налази плава боја, а на врху рамена се налази број играча.
Олимпијски циклус за Зимске олимпијске игре 2018. у Пјонгчангу Србија је почела у прелиминарним квалификацијама на турниру у шпанском граду Валдемору. У првој утакмици Србија је након пенала савладала Исланд са 5:4. У другом колу савладана је Кина са 5:1, а у одлучујућем мечу за пролаз у други круг Србија је победила домаћу Шпанију са 5:3 и тако постигла највећи успех од осамостаљења.
У другом кругу Србија је у италијанској Кортини забележила сва три пораза: У првом колу домаћин Италија је убедљиво победила са 8:0.[13] У другом колу Србија је пружила јак отпор Великој Британији. Британци су повели 2:0, али је Србија изједначила на 2:2 головима Ненада Раковића и Уроша Бјелогрлића. Ипак Британци су до краја победили са 6:2.[14] У последњем колу боља од Србије била је Холандија која је победила са 7:3, а голове за Србију постигли су Мирко Ђумић, Немања Вучуревић и Димитрије Филиповић. Као тренер је екипу предводио некадашњи репрезентативац, а сада тренер Марко Ковачевић.[15]
На првом светском првенству у Загребу под именом Србија, репрезентација је освојила 4 место, укупно 35. место у свету. Србија је остварила 2 победе, против Турске и Бугарске, а претрпела 3 пораза против Хрватске, Белгије, и Шпаније.[16]
Србију је на првенству предводио словеначки тренер Андреј Бродник, док је помоћни тренер био Никола Бера. Најбољи стрелац репрезентације Србије је био Марко Сретовић који је постигао 5 голова. Исти играч је заједно са Бојаном Јанковићем био најбољи поентер екипе са 6 поена.[17]
Србију је на првенству предводио канадски тренер Адам Шел, док је помоћни тренер био такође Канађанин Фредерик Пероун. Најбољи стрелац репрезентације Србије био је Марко Ковачевић који је постигао 7 голова. Исти играч је био најбољи поентер екипе са 11 поена.[19]
Судије Руд Ван Баст Линијске судије Рамон Стеркенс Ласло Волф
0:1 0:2 0:3 0:4 0:5 0:6 0:7 0:8 0:9 0:10
08:28 – Е. Михали 08:50 – L. Zsok 15:06 – А. Борсос (ПП2) 20:57 – А. Борсос 25:58 – Е. Молдован 30:17 – З. Антал 39:47 – И. Тимару (ПП) 40:29 – А. Борсос 48:43 – А. Борсос (ШХ) 57:53 – И. Тимару
Светско првенство 2009. године, Дивизија II одржано је у Србији, у Новом Саду. Србија је први пут у историји освојила златну медаљу и пласирала се у Дивизију I, што је највећи успех од самосталности Србије. Србија је редом победила Естонију, Кину, Израел, Исланд и Северну Кореју.[20]
Србију је на првенству предводио Холанђанин Дејв Хирски, док су помоћни тренери били Швеђанин Морган Персон и Канађанин Реј Галахер. Најбољи стрелац репрезентације Србије био је Марко Ковачевић који је постигао 8 голова. Исти играч је био најбољи поентер екипе са 14 поена.[21]
Србија је 2010. године прво пут наступила у првој дивизији. Светско првенство 2010. године, Дивизија I одржано је у Холандији, у граду Тилбургу. Србија је доживела сва пет пораза и поново је испала у Дивизију II.[22]
Тренер репрезентације био је Канађанин Марк Педерсон, док је помоћни тренер био његов суграђанин Мичел Пелегирмс. Србија је на првенству постигла само 9 голова, а примила чак 46. Најбољи стрелци репрезентације Србије били су Марко Сретовић и Филип Мирковић који су постигли по 2 гола. Сретовић и Марко Миловановић су освојили највише поена, по 4.[23]
Након годину дана у Дивизији I Србија је поново испала у Дивизију II. На Светском првенству Дивизије II 2011. године, које је одржано у Мелбурну у Аустралији, Србија је освојила треће место. Србија је на првенству остварила 3 победе и 2 пораза.[24]
Тренер Србије био је словеначки тренер Павел Кавчич, док је помоћни тренер био Србин Никола Бера. Најбољи стрелац репрезентације Србије био је Марко Сретовић који је постигао 4 голова. Исти играч је био најбољи поентер екипе са 5 поена.[25]
На првенству света, Дивизија I, група А, у граду Рејкјавику на Исланду, Србија је освојила 5 место, укупно 33. место у свету. Србија је остварила само 1 победу и то у последњем колу у борби за опстанак је убедљиво савладала Исланд са 17:0, а четири пута је била поражена.[26]
Србију је на првенству предводио као и претходно првенство словеначки тренер Павел Кавчич, док је помоћни тренер био Никола Бера. Најбољи стрелац репрезентације Србије био је Никола Јанковић који је постигао 5 голова. Највише поена остварио је Марко Ковачевић који је имао укупно 7 поена (3 гола и 4 асистенције).[27]
На првенству света, Дивизија I, Група А у Загребу у Хрватској, Србија је освојила 5 место, укупно 33. место у свету. Србија је остварила 2 победе, против Шпаније и Аустралије, а претрпела 3 пораза против Белгије, домаћина Хрватске и Исланда.[28]
Србију је први пут на неком првенству предводио као тренер Србин, Никола Бера, док је помоћни тренер био такође Србин Игор Косовић. Највише поена у репрезентацији Србије остварили су Марко Сретовић и Немања Јанковић који су остварили по 7 поена. Марко Сретовић је био и најбољи стрелац екипе са 4 постигнута гола. Најбољи асистент био је Немања Јанковић са 6 асистенција.[29]
Након пет година понове се Светско првенство играло у Србији, са тим што је овај пут домаћин био Београд. На старту првенства поражена је од Белгије са 8:3, да би у другом победила Израел са 10:6. У трећем и четвртом је поражена од Естоније са 5:2 и Исланда 4:3 након пенала. Победом у последњем колу против Аустралије са 1:0 Србија је заузела 3. место, укупно 31. место у свету.[30]
Србију је као и претходне сезоне предводио Никола Бера. Највише поена у репрезентацији Србије остварио је Марко Ковачевић који је имао 10 поена, а исти играч је био и најбољи стрелац екипе са 7 постигнута гола. Најбољи асистент био је Немања Вучуревић са 4 асистенције.[31]
Такмичење у групи А одржавало се у периоду између 13. и 19. априла 2015, а све утакмице играле су се у арени Лаугардаур у Рејкјавику на Исланду. Прво место и промоцију у виши ранг такмичења остварила је селекција Румуније, док је у нижи ранг испала репрезентација Аустралије. Србија је освојила 3 место, укупно 31. место у свету. Остварила је 2 победе, против Исланда и Шпаније, а претрпела 3 пораза против Румуније, Аустралије и Белгије, али је у групи три екипе са 7 бодова имала најбољи међусобни скор и освојила 3. место.
Као и на претходном првенству репрезентацију предводио је Никола Бера. Највише поена у репрезентацији Србије остварио је Марко Сретовић 10 поена. Марко Сретовић и Милош Бабић су били најбољи стрелци екипе са по 3 постигнута гола. Најбољи асистент био је Марко Сретовић са 7 асистенција.
Такмичење у групи А одржано је у периоду између 9. и 15. априла 2016. године, а све утакмице играле су се у Леденој дворани Хака (шп.Pabellón de Hielo de Jaca) капацитета 3.579 седећих места. Репрезентација Холандије остварила је максималан учинак од 5 победа и експресно се вратила у виши ранг такмичења, док је селекција Кине такмичење завршила на последњем месту са само једним освојеним поеном. Србија је заузела 5. место, укупно 33. место. Остварила је 2 победе, против Исланда и Кине, а претрпела 3 пораза против Холандије, Белгије и Шпаније.
Репрезентацију је као тренер на првенству водио бивши репрезентативац Марко Ковачевић. Највише поена у остварио је Ненад Раковић 5 поена (2 гола и 3 асистенције).
Такмичење у групи А одржано је у периоду између 3. и 9. априла 2017. године, а све утакмице играле су се у Леденој дворани у румунском Галацију, капацитета око 5.000 седећих места. Селекција домаћина Румуније била је најуспешнија на турниру и са укупно освојених 12 бодова освојила прво место и вратила се у прву дивизију. Сребрна медаља припала је селекцији Аустралије, док је бронзу освојила репрезентација Србије.
Репрезентацију је као тренер на првенству водио бивши репрезентативац Немања Јанковић. Српски репрезентативац Доминик Црногорац проглашен је за најбољег одбрамбеног играча турнира.
Закључно са 27. априлом 2024. године.
У овој табели су приказани међусобни дуели репрезентација на светским првенствима, квалификацијама за олимпијске игре, као и пријатељске утакмице.[8]
Були на мечу Србија - ИзраелКрај меча Србија - Израел 10:6
Од осамостаљења, било је укупно десет селектора репрезентације. Седам тренера били су странци, и то четири Канађана, два Словенца и један Холанђанин. Никола Бера је први Србин на челу репрезентације, а после њега била су два бивша репрезентативца Србије, Марко Ковачевић и Немања Јанковић у два наврата.[32]
^ абРазвој спорта и физичке културе између два рата, у Историји Београда Књига 3, у издању Одељења историјских наука Српске академије наука и уметности, Београд 1974. стр. 463.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
