Руска кухиња је уско везана за велике друштвене промене кроз историју руског народа, које су у Русији је оставила свој траг. Многобројни народи који су чинили Русију уносили су своје идеје. Некада се руска кухиња развијала у тесној вези са страним кухињама док је некада настајала у потпуној изолацији од њих. Дуго је за традиционалну руску кухињу била забрана конзумирања телетине и коњетине. Телетина се данас користи у руској кухињи док се коњетина користи ограничено и то углавном у областима где Руси живе заједно са другим народима Русије који по традицији једу коњетину.
Развој кухиње
Житарице и поврће престављали су основу исхране већине становништва. Од њих су се некада припремала усољена јела, супе, каше, хлеб и пециво. Обичаји придржавања поста знатно су утицали на кухињу, тако да се она некада делила на скромну и посну. Хлеб се правио искључиво од раженог брашна, чистог, или са додацима јечменог док је бело пшенично брашно служило само за прављење слаткиша такозваног, слатких колача
(бело пециво у облику перека).
Прва позната јела
зобено брашно је једно од свакодневних јела, где су се зрна зоба кувала а потом млела,
Од теста раженог или пшеничног брашна припремали су се пиготи који су се пекли на масноћи или у пећи. Надев уз пиготе припреман је од меса, рибе, сира или бобичастог воће у који су се додавала углавном резанца, јаја или гљиве.
воћни сок који се правио од ражаног, грашковог и зобног брашна. Касније са појавом кромпировог скроба почело се и са припремом слатког Кисељева.[2]
Супе
Међу познатим супама издваја се шчи која се прави од купуса или киселог зеља.
Месна јела
јела са рибом су се припремала на пари, риба је кувана, печена или се пунила различитим надевима. Јела се такође и као усољена, сушена на ваздуху или укисељена.
Кавијар је посебна посластица нарочито уколико је била свеже зрнаста из белог лососа. Кавијар се конзумира не само усољен него и куван у сирћету и млеку од мака (бадема).
