Сава Поповић
Сава Поповић (Лужане, 23. октобар 1871 — Београд, 20. октобар 1944) био је лекар, санитетски генерал, управник Главне Војне Болнице у Београду, начелник санитета у Министарству војске и морнарице. Живот и радСава Поповић је рођен 23. октобра 1871. године у селу Лужане, код Алексинца.[1] Основну школу је завршио у свом селу, а гимназију у Нишу. Уписао је Филолошки одсек Велике школе у Београду. После годину дана, добио је војну стипендију на конкурсу за студије медицине. Уписао је Медицински факултет у Петрограду (Русија), али је због оштре и неподношљиве климе, после шест месеци напустио Петроград.[2] Студије медицине је наставио у Грацу (Аустрија), где је и дипломирао. У војну службу је ступио 1900. године, али своје усавршавање је наставио у интернистици и зубарству на клиникама и институтима у Берлину, Грацу и Минхену.[2] Предано се посветио служби војног лекара у многим гарнизонима и на разним положајима и дужностима. Први распоред га је одвео у Моравску војну болницу у Нишу, када је приступио и Пастеровом заводу.[3] Био је управник Привремене војне бојнице и трупни лекар гарнизона у Врању; шеф унутрашњег одељења Војне болнице у Нишу; затим, управник Привремене војне бојнице и трупни лекар гарнизона у Чачку; премештен је и постављен за шефа Унутрашњег одељења Војне болнице у Крагујевцу.[1][4][5] У Балканским ратовима био је командир Дринске болничке чете I позива, затим референт Дринске дивизије I позива и управник Косовске сталне војне болнице у Приштини и вршилац дужности референта санитета Косовске дивизијске области.[1][6] По завршетку Балканског рата демобилисан је и постављен за лекара гарнизона у Крагујевцу и наставник Хигијене у Артиљеријској подофицирској школи. За време Првог светског рата био је референт санитета Тимочке дивизије II позива, затим, референт санитета Моравске дивизије I позива, а по стварању Солунског фронта начелник санитета II армије.[1] После рата био је начелник санитета II Армијске области. Главна војна болница у Београду отворена је 6. јула 1930. године.[7] Болнице је имала 780 постеља, a за управника је постављен др Сава Поповић.[8] Својим радом и залагањем допринео је реорганизацији Главне војне болнице. Сама иницијатива за оснивање ове установе потекла је од Министарства војске и морнарице и од начелника војног санитета генерала др Јордана Стајића. Др Сава Поповић одржао је говор у коме је истакао заслуге начелника санитета др Михаила Марковића, др Симе Карановића и санитетског пуковника др Романа Сондермајера којима су откривене бисте и спомен плоче у болници.[9] Управник болнице био је до 1933. године.[10] Након тога постаје начелник санитета у Министарству, одакле је отишао у пензију.[2] Преминуо је у свом стану у Светосавској улици у Београду 20. октобра 1944. године. Стекао је чин санитетског генерала и велики број наших и страних високих одликовања. Поред редовних дужности, био је активан члан Српског лекарског друштва, Црвеног крста, као и уредник Војно-санитетског гласника од 1933-1936. године.[11] Његове "Ратне успомене" и "Ратне забелешке", као и други његови службени списи, која су драгоцена грађа за историју нашег војног санитета предати су Музеју Српског лекарског друштва. Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
