Самостални пјешадијски батаљон Скелани
Самостални пјешадијски батаљон Скелани је била једна од јединица Дринског корпуса Војске Републике Српске. Батаљон је основан преустројавањем одреда Територијалне одбране ЈНА са командним местом у Скеланима. ОрганизацијаСкелански батаљон попуњавао се српским становништвом села (током рата општине) Скелани. На почетку рату, обуку је помагала полицијска јединица МУП-а Србије (”Црвене беретке”). Почетком 1993, батаљон је први пут устројен по војној формацији и имао је 4 пешадијске чете, минобацачку батерију 82 мм и позадински вод.[2] Бројно стање батаљона се током рата мењало. У фебруару 1993, батаљон је имао око 800 бораца (укључујући 60 добровољаца из Србије и 80 припадника ”Црвених беретки”), да би се бројно стање временом смањило на око 450 бораца. Ратни путПочетак рата у Босни, српско становништво Скелана дочекало је неспремно. По избијању борби, у јединицу се јавио само један резервни капетан ЈНА, што је уз непостојање војне инфраструктуре отежало борбено деловање. Власт су преузели добровољци и бројне паравојне јединице (укључујући оне из Србије), па се рат водио, речима тадашњег команданта Скеланског батаљона, логиком ”да све што је муслиманско треба бити уништено”.[2] Мобилизација становништва је била отежана, јер су мобилизазијски спискови остали у Сребреници, тада под контролом Армије Босне и Херцеговине. До краја 1992, страдало је 163 бораца и цивила, а рањено је 83. Батаљон је преживео најтеже тренутке у јануару 1993, када су бошњачке јединице из Сребренице, 16. јануара, заузеле Скелане и протерале српско становништво преко Дрине у Србију, успут убивши 69 мештана Скелана и околних села.[3] У заједничком противнападу Војске Републике Српске и Војске Југославије, Скелани су ослобођени 26. јануара. Скелански батаљон је учествовао у успешном нападу Војске Републике Српске на Сребреницу на пролеће 1993. у операцији Церска. Током рата је страдало 305 Срба са простора Скелана и околине.[3] Након рата Самостални пјешадијски батаљон Скелани одликован је Медаљом Петра Мркоњића. Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia