Најважнији саобраћајни чвор приморске Грчке - лука у Пиреју
Грчка је изразито средоземна земља која излази на неколико мора (Егејско, Јонско, Средоземно) са бројним заливима, острвима и полуострвима, а у унутрашњости је изразито планиска земља и најчешће је одвојена природним препрекама од других балканских земаља. Овакви природни услови условили окренутост мору и, са тим у вези, поморском саобраћају, а у последњих деценија, и авиосаобраћају. Главна чворишта у земљи су два највећа града, Атина и Солун.
Грчка има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај.
Воз од Београда до СолунаСавремени метро превоз поред атинских старогрчких ископина
Укупна дужина железничке мреже у Грчкој је 2.571 km, од чега је 764 km електрификовано (2004. године). На пруге стандардне ширине колосека отпада 1565 km, док су остало пруге уског колосека. Постоји чак и 23 km троколосечне пруге (2 стандардна колосека и један уски колосек).
Укупна дужина путева у Грчкој је око 117.000 km, од чега је 107.406 km асфалтирано (2006. година). Дужина ауто-путева тренутно износи 1030 km, али се у наредним годинама очекује изградња нових деоница. Они носе ознаке редних једноцифрених бројева.
Савремени ауто-путеви у Грчкој су:
Ауто-пут 1, познат и као "Народни пут" - део европског коридора Е75, Атина - Лариса - Солун - граница са Северном Македонијом, укупна дужина 553 km, изграђен савремени ауто-пут целом дужином. Данас постоје планови за скраћење пута изградњом моста преко залива и пробијањем једног дужег тунела.
Ауто-пут 2, познат и као "Пут Игњација" - део европског коридора Е90, Игуменица - Јањина - Гревена - Солун - Кавала - граница са Турском, укупна дужина 670 km, изграђен савремени ауто-пут у дужини од 360 km од Солуна до турске границе, док је остали део пута у изградњи.
Ауто-пут 5, познат и као "Јонски пут" - део европског коридора Е55, Патрас - Амфилохија - Арта - Јањина, укупна дужина 196 km, изграђен савремени ауто-пут у дужини од око 100 km од Патраса до Арте, а предвиђени рок изградње целе дужине пута је 2012. година.
Туристички ферибот у атинској луци ПирејЛука као средиште живота на мањим грчким острвима - град Миконос
У уводном делу је наглашено да је Грчка је изразита приморска и средозема земља, па је поморски саобраћај изузетно развијен и савремен. Грчка трговачка флота поседује 3.338 бродова (1999. године) са више од 1000 укупних регистарских тона (GRT). Веома је развијен и путнички поморски превоз, јер је обала веома разуђена, са много острва и полуострва. Туристички превоз такође је развијен и он се ослања на превоз путника између Атине (тј. атинског међународног аеродрома) и острва, као крајњих одредишта туриста.
С обзиром на разуђеност грчке земље, постојање бројних острва и развијеност туризма авио-превоз игра веома важну улогу. У Грчкој постоји 82 званично уписаних аеродрома (2005. године), од којих је 67 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Грчкој). Чак 40 аердорома има IATA код (IATA Airport Code), многи и на острвима са 10-20 хиљада становника.
Највећи и по промету најзапосленији су следећи аеродроми:
Највећи и најважнији аеродром у земљи је Међународни аеродром у Атини, најоптерећенији аеродром на Балкану и један од најоптерећенијих у Европи. Заједно са аеродромом у Солуну спада у ред стално прометних аеродрома уз велике градове. Остали аеродроми у Грчкој су намењени највише туристичком авиосаобраћају и углавном упослени су током летње туристичке сезоне.
У земљи званично постоји и 8 хелиодрома (2005. године).
