Скела (Обреновац)

Скела
Скела;
	Споменик стрељаним таоцима
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Београдски
Општина	Обреновац
Становништво
— 2022.	1590
Географске карактеристике
Координате	44° 40′ 33″ С; 20° 03′ 06″ И / 44.6758° С; 20.0517° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	74 m
	Скела Скела на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11509
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Скела је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2022. било је 1590 становника. Старо име Скеле је Грац док је тренутно име добила будући да је преко Саве село Купиново и да се одлазило у Купиново и долазило у Скелу скелом (дереглијом), бар када се ради о масовнијем прелазу људи, стоке и робе. Архитектура Скеле је старовлашког типа, сеоске куће су поред друмова, с једне и с друге стране пута, доста збијене, с малим окућницама, с кућама увученим мало у двориште и нарочитим распоредом зграда.

Историја

Римско доба

Ворбиз (Ворбис) у Скели и једним делом на Ушћу по народном предању био је велики римски град, на самој обали Саве, опкољен са свих страна, осим Саве антом, отоком ушћанских и скељанских бара. За град се прича да је био велики, насељен Римљанима. Ворбиз се и данас сав не зирати, по њему се изоравају, а по потреби ваде саркофази, новац, цигле, камење, разно бронзано оруђе и оружје. Данас се овим Ворбизом зове део села географски лоциран на истом месту као и антички Ворбиз, такође службено место железничке станице ТЕНТ-а „Б“ је добило назив ВОРБИС.

Грац је циглом озидано ошанчени локалитет у правцу према средини села за који се мисли, да је још у римско доба била војничка караула са посадом, која је обезбеђивала превоз робе и људи преко Саве.

Средњи век (Турско доба)

После пропасти Првог српског устанка, 5. октобра 1813. године, турска казнена експедиција која је кренула из Босне, са запада ка Београду, стигла је у село. Бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака из села не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се.^[1]

Други светски рат

За време Другог светског рата, 15. августа 1941. године село Скела је било прво место у Југославији које је било жртва немачке окупаторске казнене експедиције када су немачки војници спалили село и стрељали 15 мештана и 42 особе доведене из Бањичког логора.

У периоду после слома устанка у Србији, децембра 1941. године село је живело мирним, али тешким окупацијским животом. У току припремних борби за ослобођење Београда, почетком октобра 1944. године Скелу је ослободила Четврта војвођанска ударна бригада, која је у саставу 16. војвођанске дивизије НОВЈ наступала долином Саве ка Обреновцу и Београду.

У току завршних борби за ослобођење Београда, село Скела је била поприште окршаја јединица НОВЈ и Црвене армије са остацима немачке борбене групе генерала Штетнера. Ова немачка борбена група, се на почетку борби за ослобођење Београда налазила у Смедереву и имала је задатак да у току борби изненади и нападне јединице НОВЈ и Црвене армије са леђа. У том циљу ова група је 16. октобра кренула са нападним дејствима на ослободиоце из правца Смедеревског друма. Ова немачка намера је била осујећена и у веома тешким борбама ова група се повукла ка Авали, где је такође у тешким борбама 18. октобра разбијена, а генерал Штетнер погинуо. Бројни остаци ове разбијене борбене групације су тада отпочели панично повлачење ка Сави, у циљу пребацивања у Срем. У потрази за превозом (скелом) око 3.000 немачких војника је избило у рејон села Скела и заузело га. У дводневним борбама 20. и 21. октобра јединице 16. војвођанске дивизије потпомогнуте снагама Црвене армије успеле су да разбију ове немачке остатке. У овим борбама погинуло је око 800, а заробљено око 1.000 немачких војника, док се остатак делом пробио према Шапцу, а делом расуо по терену, где је касније био уништен или заробљен.

Новембра 1951. године, у селу је поред гробнице стрељаних, подигнут „Споменик стрељаним таоцима“, а његов аутор био је вајар Божидар Обрадовић. Овај споменик је у облику саркофага украшеног рељефима у бронзи, који представљају борбу и стрељање талаца.

У славу 88 ратника који су од 1912. до 1918. године дали своје животе за краља и отаџбину, у центру Скеле им је подигнут споменик.^[2]

Галерија

Дом културе
Основна школа Никола Тесла
Споменик палим борцима Балканских ратова и Првог светског рата
Споменик стрељаним таоцима 1
Споменик стрељаним таоцима 2
Немачки масакр у Скели (стрељане талаца) 1
Немачки масакр у Скели (стрељане талаца) 2
Немачки масакр у Скели (стрељане талаца) 3
Спомен плоче у Скели
Споменик жртвама и борцима у Другом светском рату
Спомен плоча на згради Дома

Демографија

У насељу Скела живи 1512 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,8 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 627 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	2.005
1953.	2.064
1961.	1.896
1971.	1.853
1981.	1.912
1991.	1.902	1.856
2002.	1.855	1.881

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.796	96,81%
Македонци	10	0,53%
Југословени	8	0,43%
Словаци	3	0,16%
Црногорци	2	0,10%
Хрвати	2	0,10%
Муслимани	2	0,10%
Словенци	1	0,05%
Руси	1	0,05%
Немци	1	0,05%
Албанци	1	0,05%
непознато	18	0,97%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	4	6
80+	17	13
75—79	26	47
70—74	56	70
65—69	63	82
60—64	56	64
55—59	44	50
50—54	76	68
45—49	70	70
40—44	73	59
35—39	73	51
30—34	57	57
25—29	52	53
20—24	52	52
15—19	64	57
10—14	58	46
5—9	44	44
0—4	41	40
Просек :	40,8	43,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	428	463	486	518	572	577	627

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	135	174	91	111	64	37	12	1	1	1	2,96

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	783	234	478	35	32	4
Женски	799	142	463	165	23	6
УКУПНО	1.582	376	941	200	55	10

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	396	115	0	0	57
Женски	197	58	0	0	13
УКУПНО	593	173	0	0	70
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	43	38	27	4	60
Женски	4	6	35	4	13
УКУПНО	47	44	62	8	73
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	14	5	9
Женски	0	5	4	16	31
УКУПНО	0	9	18	21	40
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	10	0	0	10
Женски	8	0	0	0
УКУПНО	18	0	0	10