Слава Клавора

слава клавора
Слава Клавора
Лични подаци
Датум рођења	(1921-05-11)11. мај 1921.
Место рођења	Марибор, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	24. август 1941.(1941-08-24) (20 год.)
Место смрти	Марибор, Нацистичка Немачка
Професија	студент
Деловање
Члан КПЈ од	1939.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.

Слава Клавора (Марибор, 11. мај 1921 — Марибор, 24. август 1941) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Рођена је 11. маја 1921. године у Марибору, у породици поштанског радника, који се одселио из словеначког приморја, након што га је окупирала Италија. Похађала је Економску школу у Марибору, где је дошла у дотицај с осталим комунистима.

На јесен 1939. године, уписала је Економски факултет у Загребу. Ту је постала чланица левичарског академског друштва Триглав. Крајем 1939. године, постала је чланица Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и ускоро била изабрана у актив партијске ћелије.

Априла 1940. године, учествовала је у културној турнеји по Босни и Херцеговини и у раду народно-одбрамбеног табора на југословенско-аустријској граници и у Прекомурју.

Неколико дана пре избијања Априлског рата 1941. године, вратила се у Марибор и постала чланица Покрајинског комитета Комунистичке партије Словеније за Штајерску, чији је секретар био Славко Шландер. У комитету је била одговорна за рад СКОЈ-а, чија је секретарица била.

Након окупације Југославије, родитељи су јој били исељени. После напада Немачке на Совјетски Савез 22. јуна 1941, прешла је у илегалност и обављала курирске послове. Помагала је и у илегалној техници у стану Маре Чепић и радила на шапирографу.

Дана 7. августа 1941. године, у стан Маре Чепић провалили су гестаповци, те ухапсили и одвели у затвор све илегалце које су тамо затекли. Међу њима је била и Слава Клавора. При изласку из куће, Славко Шландер је покушао да ју истргне из руку гестаповаца, али је и сам био свладан.

Дана 8. августа су ју одвели у Грац и покушавали да од ње изнуде информације, али није ништа одала, па су ју 15. августа вратили у Марибор. Увече 24. августа, стрељали су ју заједно са још девет другова.

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 27. новембра 1953. проглашена је за народног хероја.^[1]

По њој данас носи име основна школа у Марибору.