Социјална сигурност

Социјална сигурност, у најширем смислу, значи стварање једнаких могућности појединцима да себи и својој породици могу обезбедити услове живота који ће им пружити шансу да задовоље своје основне и изведене потребе.^[1] У институционалном смислу, социјална сигурност је темељ организације социјалне државе са свим установама које такве могућности обезбеђују.^[2]^[3] Социјална сигурност подразумева и стабилност друштвеног положаја, материјалних и културних услова живота, могућности продукције и репродукције живота, стварање услова за обављање радних и друштвених улога. То укључује и спречавање ризика који воде погоршању или смањењу услова за живот и рад појединаца, породице, друштвених група и организација.^[4]^[5] Веома широко схваћен појам, нарочито у друштвима која се залажу за комплексну примену људских права. Подразумева обавезу друштва да сваком појединцу обезбеди и гарантује физички интегритет и одговарајуће образовање, стварање услова за запослење и становање, као и правну сигурност у случајевима губитка неке способности, а посебно способности за самостално привређивање.^[6]^[7]

Међународна организација рада дефинише социјално осигурање као подршку старијима, подршку за издржавање деце, лечење, родитељско одсуствовање и боловање, бенефиције за незапослене и инвалиднину, као и подршку особама са повредама на раду.^[8]^[9]

У ширем смислу, социјално старање такође може да обухвата напоре да се обезбеди основни ниво благостања кроз бесплатне или субвенционисане социјалне услуге као што су здравствена заштита, образовање, стручна обука и јавно становање.^[10]^[11] У држави благостања, држава преузима одговорност за здравље, образовање и добробит друштва, пружајући низ социјалних услуга попут оних које су описане.^[11]

Прво кодификовано универзално државно благостање установљено је у 7. веку (634. године) у време Рашидунског халифе Омара.^[12] Прва држава благостања била је Империјална Немачка (1871–1918), где је Бизмаркова влада увела социјално осигурање 1889.^[13] Почетком 20. века, Уједињено Краљевство је увело социјално осигурање око 1913. године и усвојило државу благостања Законом о националном осигурању из 1946. године, за време Етлијеве владе (1945–1951).^[11] У земљама западне Европе, Аустралији и Новом Зеланду, социјалну помоћ углавном обезбеђује држава из националних пореских прихода, а у мањој мери невладине организације (НВО) и добротворне организације (социјалне и верске).^[11] Право на социјалну сигурност и адекватан животни стандард је потврђено члановима 22 и 25 Универзалне декларације о људским правима.^[4]

Историја

У Римском царству, први цар Август је обезбедио Cura Annonae или житни прилог за грађане који нису могли да приуште да купују храну сваког месеца. Социјално благостање је повећао цар Трајан.^[14] Трајанов програм је донео признање многих, укључујући Плинија Млађег.^[15] Влада династије Сонг (960. године) подржавала је више програма који би се могли класификовати као социјална помоћ, укључујући оснивање домова за пензионере, јавних клиника и гробља сиромашних. Према економисти Роберту Хенрију Нелсону, „Средњовековна римокатоличка црква је водила далекосежан и свеобухватан систем социјалне заштите за сиромашне...“^[16]^[17] Од 14. века па надаље, владе италијанских градова-држава почеле су да сарађују са црквом да се обезбеди благостање и образовање нижим класама.^[18] У каснијим протестантским европским нацијама, као што је Република Холандија, добробитним активностима су управљали локални цехови све до укидања система цехова почетком 19. века.^[19]^[20] У слободним царским градовима Светог римског царства, градске власти у градовима попут Нирнберга могле су да преузму контролу над прикупљањем и дистрибуцијом јавног благостања.^[21]^[22]

Халифа Омар из 7. века применио је облик зеката, један од пет стубова ислама, као кодификовани универзални порез на социјално осигурање.^[23] Традиционално процењена на 2,5% имовине појединца, владина средства за зекат су подељена различитим групама муслимана, укључујући сиромашне људе и оне са великим дуговима.^[24]^[25] Прикупљање зеката се повећало током Омејадског и Абасидског калифата, иако је систем зеката често био неефикасан и корумпиран; Исламски правници су често упућивали муслимане да директно деле помоћ онима којема је то потребно да би максимизирали њехов утицај.^[26]

Види још

Референце

^ „Social welfare program”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески).
^ Brown, Taylor Kate (26. 8. 2016). „How US welfare compares around the globe”. BBC News.
^ Séguin, Gilles. „Welfare”. Canadian Social Research. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 10. 2. 2011.
^ ^а ^б Weissbrodt & Vega 2007, стр. 130
^ Walker, Robert (1. 11. 2004). Social Security And Welfare: Concepts And Comparisons: Concepts and Comparisons. McGraw-Hill Education (UK). стр. 4. ISBN 978-0-335-20934-7.
^ „Social Security Versus Welfare: Differences and Similarities”. e-forms.us. Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено 02. 07. 2022.
^ „Social Security And Welfare – What Is The Difference?”. www.get.com. Архивирано из оригинала 07. 03. 2023. г. Приступљено 02. 07. 2022.
^ „International Labour Standards on Social security”. www.ilo.org (на језику: енглески).
^ Pennings, Frans (1. 1. 2006). Between Soft and Hard Law: The Impact of International Social Security Standards on National Social Security Law. Kluwer Law International B.V. стр. 32—41. ISBN 978-90-411-2491-3.
^ Vrooman, J. C. (2009). Rules of Relief: Institutions of Social Security, and Their Impact (PDF). Netherlands Institute for Social Research, SCP. стр. 111—126.
^ ^а ^б ^в ^г The New Fontana Dictionary of Modern Thought Third Edition (1999), Allan Bullock and Stephen Trombley Eds., p. 919.
^ Benthall, Jonathan & Bellion-Jourdan, J. (2009). The Charitable Crescent: Politics of Aid in the Muslim World (2nd изд.). London: I. B. Tauris. стр. 17. ISBN 9781845118990.
^ „Social Security History”. Social Security. 28. 9. 2019. Архивирано из оригинала 28. 9. 2019. г. Приступљено 28. 9. 2019.
^ „Trajan”. Britannica.com. Приступљено 8. 11. 2017.
^ „The Roman Empire: in the First Century. The Roman Empire. Emperors. Nerva & Trajan – PBS”. Pbs.org. Приступљено 8. 11. 2017.
^ Robert Henry Nelson (2001). Economics as religión: from Samuelson to Chicago and beyond. Penn State Press. стр. 103. ISBN 0-271-02095-4.
^ "Chapter1: Charity and Welfare", the American Academy of Research Historians of Medieval Spain.
^ Jones, Philip (22. 5. 1997). The Italian City-State: From Commune to Signoria. Clarendon Press. стр. 447. ISBN 978-0-19-159030-6.
^ Marco H. D. Van Leeuwen (31. 8. 2016). Mutual Insurance 1550-2015: From Guild Welfare and Friendly Societies to Contemporary Micro-Insurers. Palgrave Macmillan UK. стр. 70—71. ISBN 978-1-137-53110-0.
^ Harris, Bernard; Bridgen, Paul (6. 4. 2012). Charity and Mutual Aid in Europe and North America Since 1800. Routledge. стр. 90. ISBN 978-1-134-21508-9.
^ Holborn, Hajo (21. 12. 1982). A History of Modern Germany: The Reformation. Princeton University Press. стр. 26. ISBN 978-0-691-00795-3. OCLC 1035603175.
^ Collins, James B.; Karen L. Taylor (15. 4. 2008). Early Modern Europe: Issues and Interpretations. John Wiley & Sons. стр. 224. ISBN 978-1-4051-5207-5.
^ Benthall, Jonathan & Bellion-Jourdan, J. (2009). The Charitable Crescent: Politics of Aid in the Muslim World (2nd изд.). London: I. B. Tauris. стр. 17. ISBN 9781845118990.
^ Benthal, Jonathan. „The Qur'an's Call to Alms Zakat, the Muslim Tradition of Alms-giving” (PDF). ISIM Newsletter. 98 (1): 13.
^ M.A. Mohamed Salih (2004). Alexander De Waal, ур. Islamism and its enemies in the Horn of Africa. Indiana University Press. стр. 148—149. ISBN 978-0-253-34403-8.
^ Fauzia, Amelia (2013). Faith and the State: A History of Islamic Philanthropy in Indonesia. Brill. стр. 45—55. ISBN 9789004233973.

Литература

Weissbrodt, David S.; Vega, Connie de la (2007). International Human Rights Law: An Introduction. University of Pennsylvania Press. стр. 130. ISBN 978-0-8122-4032-0.
Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Blank, R.M (2001), „Welfare Programs, Economics of”, International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences, стр. 16426—16432, ISBN 9780080430768
Sheldon Danziger, Robert Haveman, and Robert Plotnick (1981). "How Income Transfer Programs Affect Work, Savings, and the Income Distribution: A Critical Review", Journal of Economic Literature 19(3), pp. 975–1028.
Haveman, R.H (2001), „Poverty: Measurement and Analysis”, International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences, стр. 11917—11924, ISBN 9780080430768, doi:10.1016/B0-08-043076-7/02276-2
Steven N. Durlauf et al., ed. (2008) The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition:

"social insurance" by Stefania Albanesi. Abstract.

"social insurance and public policy" by Jonathan Gruber Abstract.

"Welfare state" by Assar Lindbeck. Abstract.

Premilla Nadasen, Jennifer Mittelstadt, and Marisa Chappell (2009). Welfare in the United States: A History with Documents, 1935–1996. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-98979-4.
Samuel Lézé, "Welfare", in : Andrew Scull, J. (ed.), Cultural Sociology of Mental Illness, Sage, 2014, pp. 958–60
Alfred de Grazia, with Ted Gurr (1961). American Welfare. New York University Press. . New York (1962)
- Review by Barrett Lyons in Social Work. 7 (2): 112 [[https://web.archive.org/web/20160208044831/http://sw.oxfordjournals.org/content/7/2/112.1.extract Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Alfred de Grazia (ур.). Grass roots private welfare: winning essays of the 1956 national competition of the Foundation for voluntary Welfare. New York University Press. . New York 1957.
Arts, Wil; Gelissen, John (2002). „Three worlds of welfare capitalism or more? A state-of-the-art report”. Journal of European Social Policy. 12 (2): 137—158. S2CID 154811175. doi:10.1177/0952872002012002114.
Bartholomew, James (2015). The Welfare of Nations. Biteback. стр. 448. ISBN 9781849548304.
Castles, Francis G.; et al. (2010). The Oxford Handbook of the Welfare State. Oxford Handbooks Online. стр. 67. ISBN 9780199579396.
Esping-Andersen, Gøsta; Politics against markets, Princeton, NJ: Princeton University Press (1985).
Esping-Andersen, Gøsta (1990). The Three Worlds of Welfare Capitalism. Princeton NJ: Princeton University Press. ISBN 9780069028573.
Kenworthy, Lane (фебруар 2014). Social Democratic America. Oxford University Press. ISBN 9780199322510.
Korpi, Walter; "The Democratic Class Struggle"; London: Routledge (1983).
Koehler, Gabriele and Deepta Chopra; "Development and Welfare Policy in South Asia"; London: Routledge (2014).
Kuhnle, Stein (2000). „The Scandinavian welfare state in the 1990s: Challenged but viable”. West European Politics. 23 (2): 209—228. S2CID 153443503. doi:10.1080/01402380008425373.
Kuhnle, Stein (2000). Survival of the European Welfare State. Routledge. ISBN 041521291X. Routledge
Menahem, Georges (2007). „The decommodified security ratio: A tool for assessing European social protection systems” (PDF). International Social Security Review. 60 (4): 69—103. S2CID 64361693. doi:10.1111/j.1468-246X.2007.00281.x.
Pierson, P (1994). Dismantling the Welfare State?: Reagan, Thatcher and the Politics of Retrenchment. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-40382-5.
Pierson, Paul (1996). „The New Politics of the Welfare State” (PDF). World Politics. 48 (2): 143—179. JSTOR 25053959. S2CID 55860810. doi:10.1353/wp.1996.0004.
Rothstein, Bo (1998). Just institutions matter: the moral and political logic of the universal welfare state. Cambridge University Press.
Radcliff, Benjamin (2013). The Political Economy of Human Happiness. Cambridge University Press. . (New York:).
Reeves, Rachel; McIvor, Martin (2014). „Clement Attlee and the foundations of the British welfare state”. Renewal. 22 (3–4): 42—59. Архивирано из оригинала 6. 8. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2020.
Tanner, Michael (2008). „Welfare State”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. стр. 540—542. ISBN 9781412965804. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n327.
Van Kersbergen, K. "Social Capitalism"; London: Routledge (1995).
Vrooman, J Cok (2012). „Regimes and cultures of social security: Comparing institutional models through nonlinear PCA”. International Journal of Comparative Sociology. 53 (5–6): 444—477. S2CID 154903810. doi:10.1177/0020715212469512.
Silvestri, Paolo (2019). „The All Too Human Welfare State: Freedom Between Gift and Corruption”. Teoria e Critica della Regolazione Sociale. 2 (2): 123—146. doi:10.7413/19705476007.

Спољашње везе

[1] „Social welfare program”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески).

[2] Brown, Taylor Kate (26. 8. 2016). „How US welfare compares around the globe”. BBC News.

[3] Séguin, Gilles. „Welfare”. Canadian Social Research. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 10. 2. 2011.

[WeissbrodtVega2007-4] а ^б Weissbrodt & Vega 2007, стр. 130

[Robert2004-5] Walker, Robert (1. 11. 2004). Social Security And Welfare: Concepts And Comparisons: Concepts and Comparisons. McGraw-Hill Education (UK). стр. 4. ISBN 978-0-335-20934-7.

[6] „Social Security Versus Welfare: Differences and Similarities”. e-forms.us. Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено 02. 07. 2022.

[7] „Social Security And Welfare – What Is The Difference?”. www.get.com. Архивирано из оригинала 07. 03. 2023. г. Приступљено 02. 07. 2022.

[8] „International Labour Standards on Social security”. www.ilo.org (на језику: енглески).

[Pennings2006-9] Pennings, Frans (1. 1. 2006). Between Soft and Hard Law: The Impact of International Social Security Standards on National Social Security Law. Kluwer Law International B.V. стр. 32—41. ISBN 978-90-411-2491-3.

[Vrooman2009-10] Vrooman, J. C. (2009). Rules of Relief: Institutions of Social Security, and Their Impact (PDF). Netherlands Institute for Social Research, SCP. стр. 111—126.

[Modern_Thought_Third_Edition_1999_p._919-11] а ^б ^в ^г The New Fontana Dictionary of Modern Thought Third Edition (1999), Allan Bullock and Stephen Trombley Eds., p. 919.

[12] Benthall, Jonathan & Bellion-Jourdan, J. (2009). The Charitable Crescent: Politics of Aid in the Muslim World (2nd изд.). London: I. B. Tauris. стр. 17. ISBN 9781845118990.

[13] „Social Security History”. Social Security. 28. 9. 2019. Архивирано из оригинала 28. 9. 2019. г. Приступљено 28. 9. 2019.

[14] „Trajan”. Britannica.com. Приступљено 8. 11. 2017.

[15] „The Roman Empire: in the First Century. The Roman Empire. Emperors. Nerva & Trajan – PBS”. Pbs.org. Приступљено 8. 11. 2017.

[16] Robert Henry Nelson (2001). Economics as religión: from Samuelson to Chicago and beyond. Penn State Press. стр. 103. ISBN 0-271-02095-4.

[17] "Chapter1: Charity and Welfare", the American Academy of Research Historians of Medieval Spain.

[Jones1997-18] Jones, Philip (22. 5. 1997). The Italian City-State: From Commune to Signoria. Clarendon Press. стр. 447. ISBN 978-0-19-159030-6.

[Leeuwen2016-19] Marco H. D. Van Leeuwen (31. 8. 2016). Mutual Insurance 1550-2015: From Guild Welfare and Friendly Societies to Contemporary Micro-Insurers. Palgrave Macmillan UK. стр. 70—71. ISBN 978-1-137-53110-0.

[HarrisBridgen2012-20] Harris, Bernard; Bridgen, Paul (6. 4. 2012). Charity and Mutual Aid in Europe and North America Since 1800. Routledge. стр. 90. ISBN 978-1-134-21508-9.

[Holborn1982-21] Holborn, Hajo (21. 12. 1982). A History of Modern Germany: The Reformation. Princeton University Press. стр. 26. ISBN 978-0-691-00795-3. OCLC 1035603175.

[CollinsTaylor2008-22] Collins, James B.; Karen L. Taylor (15. 4. 2008). Early Modern Europe: Issues and Interpretations. John Wiley & Sons. стр. 224. ISBN 978-1-4051-5207-5.

[23] Benthall, Jonathan & Bellion-Jourdan, J. (2009). The Charitable Crescent: Politics of Aid in the Muslim World (2nd изд.). London: I. B. Tauris. стр. 17. ISBN 9781845118990.

[24] Benthal, Jonathan. „The Qur'an's Call to Alms Zakat, the Muslim Tradition of Alms-giving” (PDF). ISIM Newsletter. 98 (1): 13.

[25] M.A. Mohamed Salih (2004). Alexander De Waal, ур. Islamism and its enemies in the Horn of Africa. Indiana University Press. стр. 148—149. ISBN 978-0-253-34403-8.

[26] Fauzia, Amelia (2013). Faith and the State: A History of Islamic Philanthropy in Indonesia. Brill. стр. 45—55. ISBN 9789004233973.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]