Територија Краљевине Србије на којој се инензивно развијало занатство са 126 различитих заната
Преглед занимања и заната у Краљевини Србији је приказ најзаступљенијих занимања и заната у овој од Османлија тек ослобођеној држави с краја 19. века.[1]
Развој занатства у Србији у 19. веку најбоље илуструју подаци из 1836. и 1900. године па се према њима може вршити поређење. Према тим подацима у Кнежевини Србији је било 1836. године око 58 различитих заната са 5.212 мајстора и 1.90 помоћника.[2] Године 1900. године било је у Краљевини Србији 126 различитих заната са 33.476 мајстора и 21.910 помоћника.[2]
Групе заната
Обрадом дрветa — бави се више различитих заната: тесарски, дрводељски, качарски или пинтерски, коритарски, коларски и столарски занат.
Обрадом метала — бави се више различитих заната: ковачи, поткивачи, казанџије, пушкари, златари
Обрадом коже — једним од најстаријих заната, више различитих заната: бачки, сарачки, опанчарски, обућарски, ћурчијски и сарачки занат.
Занатлија који прави свеће, лојанице и сапуне. Мумџије су припоадале једном од најстаријих и најбитнијих средњовековних хигијенских заната и били су претече воскарског заната, који датира од 12. века. Његова делатност заснивала се на произвоњи свећа („мумова”) од лоја, лојаница али и кувањем сапуна („кабаш“) за прање, па су понекад сапунџије биле и мумџије и обратно. Мумѕије су радиле до краја 19. века када је прво откривен парафин а потом и сијалица 1874. године. Тада су мумџије једним делом потпуно нестале а другим делом су се преточио у воскарски занат који се задржао до данашњих дана.