Списак освајача Стенли купа Стенли куп је трофеј који се сваке године додељује шампиону плејофа у Националној хокејашкој лиги (НХЛ). Донирао га је канадски гувернер лорд Стенли од Престона 1892. године и представља најстарији трофеј у професионалном спорту на територији северноамеричког континента.[1] Овим трофејом су прво награђивани аматерски хокејашки клубови у Канади који су освајали трофеј као шампиони своје лиге или у случају победе над неким од шампиона других лига (челенџ ера). Трофеј је у почетку додељиван аматерским клубовима у хокеју на леду у Канади као награда за освајање лигашке титуле или победе у челенџ дуелима који су се играли између шампиона различитих лига. Професионални клубови су почели да доминирају такмичењима почетком XX века а 1913. две највеће хокејашке организације, Национална хокејашка асоцијација (НХА; зачетник НХЛ лиге) и Хокејашка асоцијација пацифичке обале (ПЦХА) дошли су до џентлменског договора да њихови шампиони на крају сваке сезоне играју серију (низ утакмица) која ће одлучивати о освајачу Стенлијевог трофеја за ту годину. Након вишеструких претумбавања у лигама, проширивања и скраћивања, након 1926. године овај пехар постао је трофеј који се додељује шампиону НХЛ лиге, иако је и даље било могуће упутити изазов шампиону од стране клубова изван лиге. Од 1947. куп искључиво постаје званичан трофеј шампиона НХЛ лиге. Пре плејофа 1915. године куп је имао девет различитих власника. Монтреал канадијанси су освајали овај трофеј 24 пута уз још десет додатних учешћа у финалима. У периоду од настанка, Стенли куп није додељен само два пута - 1919. године због епидемије шпанског грипа и 2005. године због локаута у НХЛ-у. Челенџ ера (од 1893. до 1914) У периоду од 1893. до 1914. године Стенли куп је био "челенџ куп" или куп изазивача у Канади и често се додељивао и више пута у току године (1908. је додељен чак пет пута). Куп је додељиван што шампионима канадских аматерских лига на крају регуларне сезоне, што изазивачима, тимовима из других лига који су договарали мечеве са актуелним шампионима. Клуб је држао титулу све док не изгуби трофеј од другог клуба из своје лиге или док не буде изазван и поражен од стране шампиона неке друге лиге, у мечу или серији мечева. Није постојао дефинисан формат и све је било подређено договору два клуба. Пре 1912. године мечеви за куп су били играни у било које доба године, у зависности од услова за играње на отвореном, и често се дешавало да исти клуб одбрани трофеј и више пута у току исте године. 1912. одлучено је да се куп брани само једном на крају године, када се заврши регуларна сезона у лиги у којој игра актуелни шампион купа.
^ а - Монтреал ХК је одбранио трофеј али је морао да га препусти Монтреал викторијасима који су сезону завршили на првом месту табеле АХАЦ лиге. НХА/НХЛ против ПЦХА/ВЦХЛ/ВХЛ (од 1915. до 1926)Неколико дана након што су Викторија аристократси и Торонто ХК одиграли своју серију (последњи меч серије одигран је 19. марта 1914) званичник купа Вилијем Форан писао је председнику НХА лиге Емету Квину да су званичници вољни да дозволе представницима три професионалне лиге (НХА, ПЦХА и Поморске лиге) да међусобно договоре детаље око организовања куп серије којом би се одлучио освајач трофеја.[5] Одлучено је да се финале Стенли купа игра сваке године између Истока и Запада а да се правила у тим дуелима одређују на основу пропозиција НХА или ПЦХА лиге.[6] Званичници купа су прихватили нови договор зато што је Аленов куп постао највише признање за аматерске хокејашке клубове у Канади па су били зависни од две најјаче лига како би очували традицију и значај Стенилијевог трофеја.[7] Након Портланд розебадса, америчког тима који је приступио ПЦХА лиги 1914. године званичници су изјавили да Куп више није за најбољи тим Канаде већ за најбољи клуб на свету.[6] Две године касније, роузбадси су постали први амерички клуб који је играо у Стенли куп финалу.[8] 1917. Сијетл метрополитанси су постали први амерички клуб који је освојио трофеј.[9] Након те године, НХА је угашена а као њен наследник настала је НХЛ лига.[6] Током 1919. године, широка епидемија шпанског грипа натерала је Монтреал канадијансе и Сијетл метропшолитансе да прекину серију након пет утакмица (по две победе оба тима и реми) која никада није завшена па је та година остала уписана у историји купа као прва када трофеј није додељен.[10] Формат такмичења се променио 1922. године са настанком Западноканадске хокејашке лиге (ВЦХЛ). Пошту су сада три лиге конкурисале за трофеј уведена је и полуфинална серија у којој су два шампионска клуба доигравала за пролаз у финале док би преостали клуб изборио директан пласман у финале и тамо чекао победника ове серије.[11] 1924. се ПЦХА лига повукла а само два клуба су прешла у ВЦХА - Ванкувер и Викторија. Како су поново остале само две лиге, за куп је поново играна само финална серија.[12] Након освајања купа 1925. године, Викторија кугарси су постали последњи клуб изван НХЛ лиге која је освојила овај трофеј.[13] За сезону 1925/26 ВЦХЛ је променила име у ВХЛ (Западна хокејашка лига). Пораз кугарса у финалу 1926. године било је последње учешће једног клуба који није из НХЛ лиге у финалној борби за Стенлијев трофеј.
НХЛ шампиони (од 1927)Након повлачења ВХЛ-а из купа 1926. године, у купу остаје само НХЛ лига. Шампиони других лига су и даље упућивали изазове шампиону али од те године више ни један клуб изван НХЛ није играо за трофеј па је Стенли куп и де факто постао трофеј НХЛ-а.[12] 1947. управа НХЛ лиге је постигла договор са званичницима купа Росом и Смитоном да се трофеј и организација купа у потпуности препусте на управљање НХЛ лиги, дајући тако могућност лиги да одбије челенџе других клубова који би желели да играју за трофеј.[23][24] 2006. године Врховни суд Онтарија утврдио је да су договором из 1947. године поверенцији купа прекршили услове лорда Стенлија.[25] НХЛ је пристао да дозволи другим клубовима да се боре за куп само онда када НХЛ не буде играо, што је био случај 2005. због локаута у лиги.[24] Од 1927. године, формат плејофа којим су се одлучивали клубови који ће учествовати у борби за трофеј мењао се више пута. У неким сезонама клубови су постављани за носиоце независно од положаја у дивизији и конференцији. Од 1982. финале се игра искључиво између два шампиона конференција. Напомене:
Учешћа у финалимаЧеленџ ера (од 1893. до 1914)Легенда: У = укупан број одиграних финала; П = победе; И = изгубљени изазови.
Наредних 16 клубова забележило је само по један неуспешан изазов: Берлин дачмени (1910), Досон Сити нагетси (1905), Халифакс кресентси (1900), Монктон викторијаси (1912), Монтреал канадијанси (1914), Њу Глазгов кабси (1906), Отава капиталси (1897), Отава викторијаси (1908), Порт Артур беркетси (1911), Смитс Фолс (1906), Сиднеј милионерси (1913), Торонто ХК (1908), Торонто марлбороси (1904), Торонто велингтонси (1902), Викторија аристократси (1914) и Винипег РК (1904; веслачки клуб). Ера Стенли куп финала (од 1915)Угашени клубови
Напомене:
Референце
Литература
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
