Стенли куп челенџ ера

У периоду од 1893. до 1914. године Стенли куп је био "челенџ куп" или куп изазивача у Канади и често се додељивао и више пута у току године (1908. је додељен чак пет пута). Куп је додељиван што шампионима канадских аматерских лига на крају регуларне сезоне, што изазивачима, тимовима из других лига који су договарали мечеве са актуелним шампионима. Клуб је држао титулу све док не изгуби трофеј од другог клуба из своје лиге или док не буде изазван и поражен од стране шампиона неке друге лиге, у мечу или серији мечева. Није постојао дефинисан формат и све је било подређено договору два клуба.

Пре 1912. године мечеви за куп су били играни у било које доба године, у зависности од услова за играње на отвореном, и често се дешавало да исти клуб одбрани трофеј и више пута у току исте године. 1912. одлучено је да се куп брани само једном на крају године, када се заврши регуларна сезона у лиги у којој игра актуелни шампион купа.

С обзиром да није постојао дефинисан плејоф формат, шампион лиге је одлучиван стањем на табели; а када би више клубова делило прво место, били су организовани додатни мечеви или серије како би се одредио победник лиге и освајач трофеја. Ове лигашке титуле су у историји бројане заједно са трофејима освојеним у дуелима изазивача из различитих лига.

Овај период у историји хокеја назива се челенџ ера (ера изазивача).

У наредној табели налазе се сви освајачи Стенли купа у сезонама за време челенџ ере. Сезоне нису имале званичне датуме почетка и краја пошто су утакмице игране на природном леду па је време одржавања сезоне зависило од зимских услова. Такмичење је обично почињало почетком календарске године а завршавало се у првим данима марта.

У табели се налазе сви освајачи Стенли купа по календарској години за време челенџ ере. Годишње одржавање Стенли куп такмичења почело је тек од 1915. године. До тада је често био случај да се исте године трофеј додели и више пута (1908. је додељен рекордних пет пута).

У сезони 1894/95 десило се да су Монтреал викторијаси, нови шампиони АХАЦ лиге, освојили куп након меча изазивача у коме уопште нису ни учествовали. Наиме, Монтреал ХК је био актуелни бранилац купа али није успео да освоји прво место на табели АХАЦ лиге. Инициран је дуел изазивача од стране шампиона ОХА лиге, екипе Квинс универзитета. У мечу изазивача одиграном 9. марта 1895. године Монтреал ХК (АХАЦ) је победио Квинс универзитет (ОХА) са 5-1 чиме је куп припао представнику АХАЦ лиге а пошто су Викторијаси били њени шампиони за ту сезону, Стенлијев трофеј је додељен њима уместо победнику овог меча.

(Легенда: Д-дуели, П-победе, И-изгубљени. %-проценат победа)

Наредних 16 клубова забележило је само по један неуспешан изазов: Берлин дачмени, Досон Сити нагетси, Халифакс кресентси, Монктон викторијаси, Монтреал канадијанси, Њу Глазгов кабси, Отава капиталси, Отава викторијаси, Порт Артур беркетси, Смитс Фолс, Сиднеј милионерси, Торонто ХК, Торонто марлбороси, Торонто велингтонси, Викторија аристократси и Винипег РК (веслачки клуб).

• Coleman, Charles L. (1966). The Trail of the Stanley Cup, Vol. 1, 1896–1926, inc. National Hockey League. 
• Diamond, Dan; Zweig, Eric; James Duplacey (2003). The Ultimate Prize: The Stanley Cup. Andrews McMeel Publishing. ISBN 0-7407-3830-5. 
• Dan Diamond (ed.), ур. (1992). The Official National Hockey League Stanley Cup Centennial Book. Firefly Books. ISBN 1-895565-15-4. CS1 одржавање: Текст вишка: списак уредника (веза)
• „Stanley Cup Winners”. Hockey Hall of Fame. Архивирано из оригинала 30. 12. 2007. г. Приступљено 27. 02. 2017. 
• Podnieks, Andrew; Hockey Hall of Fame (2004). Lord Stanley's Cup. Triumph Books. ISBN 1-55168-261-3.