Милун Тривунац, државни секретар Министарства привреде Србије (седи лево), Ричард Гренел, специјални изасланик председника САД за мировне преговоре између Републике Косово и Србије (стоји десно), Есет Бериша, директор Ауторитета цивилног ваздухопловства Републике Косово (седи десно)
Доналд Трамп је 4. октобра 2019. поставио Ричарда Гренела за специјалног изасланика председника САД за мировне преговоре о Косову.[5] После вишемесечних дипломатских разговора, Гренел је 20. јануара 2020. помогао спровођењу преговора између Србије и Косова. Обе стране су се договориле да обнове (поново успоставе) летове између својих главних градова, након више од две деценије обуставе.[6][7] Мировни самит двеју страна био је заказан за 27. јун 2020. у Вашингтону, али је отказан због могуће оптужнице Хашима Тачија за ратне злочине.[8][9]
Нови самит, у Белој кући, организовао је Гренел и заказан је за 3. и 4. септембар 2020.[10] Гренел и Роберт О’Брајен су били домаћини преговора.[10] Споразуме су 4. септембра потписали председник СрбијеАлександар Вучић и премијер Републике Косово Авдулах Хоти.[10][11] Свечаност потписивања одржана је у Овалном кабинету Беле куће истог дана у присуству председника САД Доналда Трампа. Потписана су два засебна документа; један документ је потписао Вучић, а други Хоти. Једина разлика између њих била је последња тачка у вези с односима са Израелом. Оба документа су садржавала предговор с честитком америчког председника.[1]
Након што су објављени снимци свечаности потписивања, корисници друштвених мрежа тврдили су да Вучић изгледа није био упознат с роком везаним за пресељење српске амбасаде у Израелу из Тел Авива у Јерусалим. Током Трамповог саопштења о пресељењу амбасаде, Вучић је изгледао збуњено и пред собом је листао папире споразума, а потом се почешао по глави. Поједини корисници Твитера тврдили су да није прочитао уговор у потпуности.[12][13]
Поред учешћа у преговорима са Сједињеним Америчким Државама о економским питањима, Приштина и Београд су упоредо наставили да учествују у дијалогу који је водила Европска унија, а који се фокусирао на политичке несугласице двеју страна.[14]
Договори
Два документа која су потписана носила су наслов „Економска нормализација”, а започела су следећим уводом: „Србија [Београд] и Косово [Приштина] слажу се да напредују у економској нормализацији прихватајући следеће”.
Према условима потписаних споразума, Србија ће на годину дана обуставити кампању спречавања и повлачења признања Републике Косово. Заузврат, Косову ће бити забрањена пријава за чланство у међународним организацијама у истом периоду.[15] Такође, стране су се обавезале да ће заједничким напорима пронаћи и идентификовати остатке несталих лица из Косовског рата и да ће вратити насилно истеране избеглице у своје пређашње домове.
Приштина и Београд су се сложили да ће спровести заједничку студију изводљивости која испитује различита решења за повезивање железничке мреже Београд—Приштина с пристаништем на обали Јадранског мора.[15] Обе стране су се договориле да сарађују с Међународном развојном финансијском корпорацијом и Извозно-увозном банком САД на изради меморандума о разумевању значаја „Аутопута мира”, железничке везе између Приштине и Мердара и железничке везе између Ниша и Приштине, као и на финансирању малих и средњих предузећа и другим пројектима.[16][17] Такође ће омогућити функционисање административног прелаза Мердаре и спровести студију изводљивости с Министарством енергетике САД у вези са дељењем језера Газиводе, поузданог извора снабдевања водом и енергијом.[18]
Као део споразума, Косово ће се придружити Зони „Мини Шенген”.[15]
Међусобно ће се признавати дипломе и професионални сертификати.[17]
Сједињене Америчке Државе обећале су обема странама зајмове за финансирање развоја стратешке инфраструктуре.[11]
Александар Вучић је у име Србије пристао да премести израелску амбасаду из Тел Авива у Јерусалим у јулу 2021, а Израел и самопроглашена Република Косово су се међусобно признали и успоставили дипломатске односе.[19] Косово је такође најавило да ће сместити своју амбасаду у Јерусалим.[20] Тиме ће Србија постати прва европска држава с амбасадом у Јерусалиму.
Обе стране ће уклонити 5G опрему из мобилних мрежа коју пружају „неповерљиви добављачи” и забраниће таквим добављачима пружање опреме у будућности.[11] Званичници из Србије и Републике Косово рекли су да се ово односи на кинеске компаније попут Huawei Technologies.[21] Обе стране су се обавезале да ће штитити и подстицати слободу вероисповести, обновљену међуверску комуникацију, заштиту верских објеката и спровођење судских одлука.[22]
Поред свега поменутог, споразуми садрже одредбе у којима и Србија и Република Косово проглашавају Хезболах терористичком организацијом и подржавају декриминализацију хомосексуалности широм света.[15]
Реакције
Благонаклоне
Република Косово: Косовски премијер Авдулах Хоти изјавио је да је потписивање споразума „велики тренутак за Косово и регион”.[4]
Србија: Српски председник Александар Вучић изјавио је да је споразум „велики корак напред”.[1]
САД: Амерички председник Доналд Трамп поздравио је потписивање споразума речима: „Било је много борбе, а сада је много љубави. Економија може да зближи људе”.[23]
Израел: Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху поздравио је потписивање споразума и написао на свом твитер налогу: „Прва земља с муслиманском већином која је отворила амбасаду у Јерусалиму. Као што сам рекао последњих дана, круг мира и признања Израела се шири, а очекује се да му се придруже и друге нације.”[24]
Ненаклоњене
Српска опозиција је оценила споразум као штетан за Србију, а користан за смопроглашену републику Косово и државу Израел, због њиховог међусобног признања [25]
Арапска лига: Арапска лига је критиковала одлуку Србије да премести амбасаду у Јерусалиму и одлуку Косова да отвори амбасаду у истом граду.[26]
Палестина: Министарство спољних послова и исељеника Палестине описало је ове кораке „очигледном и неоправданом агресијом на Палестинце, њихов циљ и њихова праведна и законска национална права.”[27]
Турска: Турска је изразила забринутост због одлуке Србије да премести своју израелску амбасаду у Јерусалим описавши је „очигледним кршењем међународног права”.[28] Турска је такође позвала Републику Косово да не отвори амбасаду у Јерусалиму.[29]
.jpg)
.jpg)
.jpg)
