Средња школа

Средња школа је трогодишња или четворогодишња школа у коју ученик полази након завршене основне школе.

Средње школе се деле на гимназије^[1], струковне или стручне школе^[2] и уметничке школе^[3]. Гимназије могу бити опште, језичке, класичне, природно-математичке и природне; а образовање у њима траје четири године. Струковне школе се деле на четворогодишње (техничке, здравствене, привредне, пољопривредне и др.) и трогодишње школе (индустријске, занатске и др.). Уметничке школе образују ученике у подручју музике, плеса, ликовне уметности и дизајна и школовање у њима траје четири године. Осим ових, постоје и средње школе МУП-а, војне школе и верске школе.

Након четворогодишње средње школе ученик може наставити образовање на универзитету.

Историја

Неки вид образовања за адолесценте постао је неопходан у свим друштвима која су имала писмо и која су се бавила трговином. У западној Европи, формално средње образовање може се пратити до атинских образовних реформи из 320. године пре нове ере. Иако је њихова цивилизација била надвладана и они били поробљени, хеленистички атински учитељи су били цењени у римском систему. Римске и хеленистичке школе реторике предавале су седам слободних уметности и наука – граматику, реторику, логику, аритметику, геометрију, музику и астрономију – које су сматране припремом за студије на терцијарном нивоу теологије, права и медицине. Дечаци би били припремљени да уђу у ове школе од стране приватних учитеља код куће. Девојке би школовање имале само код куће.^[4]

Ренесанса и реформација

Док је у континенталној Европи ренесанса претходила реформацији, локални услови у Енглеској условили су да је реформација прва дошла. Реформација је, између осталог, била о томе да се дозволи лаицима да тумаче Библију на свој начин без интервенције свештеника, и по могућности на народном језику. Ово је стимулисало оснивање бесплатних гимназија – које су настојале да имају мање ограничен наставни план и програм. Колонизација је захтевала навигацију, мерење, језике и административне вештине. Лаици су желели да ово буде предавано њиховим синовима. Након што је Гутенберг 1455^[5] развио штампање покретним металним словима и Тиндејл је превео Библију на енглески (1525),^[6] латински је постао вештина резервисана за католичку цркву и синове конзервативног племства. Почеле су да се оснивају школе за синове трговаца у Европи и колонијама - на пример Бостонска латинска гимназија (1635).

Коменски (1592–1670),^[7] моравски протестант је предложио нови модел образовања – где су се идеје развијале од познатог ка теоријском, а не кроз понављање, где су језици предавани на народном језику и подржавали универзално образовање. У својој Didactica Magna (Велика дидактика),^[8] он је изложио систем школа који је близак пандан многим западним школским системима: обданиште, основна школа, средња школа, колеџ за шест разреда, универзитет.^[9] Локово дело Неке мисли о образовању (1693) наглашавају важност ширег интелектуалног тренинга, моралног развоја и физичког очвршћавања.

Гимназије тог периода могу се категоризовати у три групе: девет водећих школа, од којих седам интерната које су одржавале традиционални наставни план и програм класика, и углавном су служиле 'аристократији и скверархији'; већина старих задужбинарских гимназија које су служиле широкој друштвеној бази у својим непосредним местима које су се такође придржавале старог наставног плана и програма; гимназије које су се налазиле у већим градовима, које су служиле породицама трговаца који су прихватили промене.^[4]

Индустријализација

Током 18. века друштвена база средњих школа се проширила и њихов наставни план и програм се развио, посебно у математици и природним наукама. Али ово није било универзално образовање и било је самоодабирно богатством.^[4] Индустријска револуција је то променила. Индустрија је захтевала образовану радну снагу где су сви радници морали да имају завршено основно образовање. У Француској је Луј XIV преузео контролу над образовањем од језуита, Кондорсе је основао колеџ за опште ниже средње образовање широм земље, затим је Наполеон успоставио регулисан систем лицеја.^[10] У Енглеској, Закон о фабрикама Роберта Пила из 1802. захтевао је од послодавца да обезбеди инструкције читања, писања и аритметике током најмање прве четири године од седам година шегртовања. Држава је прихватила одговорност за основно образовање сиромашних. Обезбеђење школских места остало је неадекватно, те је Наредбом Савета од 10. априла 1839. године формиран Комитет Тајног савета за образовање.^[11]

Право на средње образовање

Уједињене нације су биле јаке у својој посвећености образовању за све, али су запале у лингвистичке потешкоће у дефинисању тог права.

Малала Јусафзаj, добитница Нобелове награде за мир је у интервјуу 2017. изјавила да:

„Мој циљ је да се побринем да свако дете, девојчица и дечак, добију прилику да иду у школу.” „То је њихово основно људско право, тако да ћу радити на томе и никада нећу стати док не видим последње дете да иде у школу."^[12]

Организација Чувар људских права је 2017. године усвојила политику позивајући државе да предузму хитне мере како би осигурале да средње образовање буде доступно свима бесплатно и да је обавезно до завршетка ниже средње школе. Ово је био позив да средње образовање буде укључено као део минималног језгра права на образовање и да се посматра као непосредна обавеза.^[13]

Будући правци средњег образовања

UNESCO верује да, како би се млади људи припремили за живот и рад у свету који се брзо мења, системи средњег образовања морају бити преоријентисани како би им пружили широк репертоар животних вештина. Ове вештине треба да обухватају кључне генеричке компетенције, практичне способности које нису специфичне за занимање, ICT, способност самосталног учења, рада у тиму, предузетништва и грађанске одговорности.^[14]

Промовисање владавине права

Адолесценција је повезана са периодом значајног раста када су идентитет, припадност и социјализација, посебно међу вршњачким групама, веома важни. Средње школе играју важну улогу у социјализацији, развоју и формирању идеја и приступа младих правди, демократији и људским правима.^[15]

Образовање за планирање каријере и живота

Активности образовања за планирање каријере и живота (CLPE), као и образовање за развој каријере одвијају се у средњим школама у Хонгконгу. Прелазак ученика са студија на посао је важан у Хонгконгу и стога је омогућено образовање о каријери у вишим средњим школама у овој земљи. Међутим, у њиховим средњим школама се још увек не врши праћење послова.^[16]

Види још

Референце

^ Средње школе – Гимназије www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs
^ Средње школе – Струковне или стручне школе www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs
^ Средње школе – Уметничке школе www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs
^ ^а ^б ^в Gillard 2017.
^ Man, John (2002). Gutenberg: How One Man Remade the World with Words. New York: John Wiley and Sons, Inc. ISBN 0-471-21823-5.
^ Partridge, AC (1973), English Biblical Translation, London: Andrè Deutsch, стр. 38—39, 52—52 .
^ Daniel Murphy (1995). Comenius: A Critical Reassessment of his Life and Works. стр. 8, 43.
^ Comenius. „Didactica Magna”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 13. 3. 2017.
^ Gilman, D. C.; Thurston, H. T.; Colby, F. M., ур. (1905). „Comenius, Johann Amos”. New International Encyclopedia (I изд.). New York: Dodd, Mead.
^ Markham, David J. „The Revolution, Napoleon, and Education”. www.napoleon-series.org. Приступљено 16. 3. 2017.
^ Gillard 2017, Section 2.
^ Association, Press (11. 3. 2017). „Malala Yousafzai receives offer to study at UK university”. The Guardian. Приступљено 11. 3. 2017.
^ Sheppard, Bede (30. 5. 2022). „It's Time to Expand the Right to Education”. Nordic Journal of Human Rights. 40: 96—117. doi:10.1080/18918131.2022.2071401.
^ ED-2005/WS/37 2005.
^ UNESCO (2019). Empowering students for just societies: a handbook for secondary school teachers. UNESCO. ISBN 978-92-3-100340-0.
^ Lee, John Chi-Kin (2017). „Curriculum reform and supporting structures at schools: challenges for life skills planning for secondary school students in China (with particular reference to Hong Kong)”. Educational Research for Policy and Practice. 16: 61—75. S2CID 151763255. doi:10.1007/s10671-016-9202-y.

Литература

This article incorporates text from a free content work. Licensed under CC BY-SA 3.0 IGO Empowering students for just societies: a handbook for secondary school teachers, UNESCO, UNESCO. UNESCO. To learn how to add open license text to Wikipedia articles, please see this how-to page. For information on reusing text from Wikipedia, please see the terms of use.
„International Standard Classification of Education I S C E D 1997”. www.unesco.org. 11. 4. 2013.
Statistics, UNESCO Institute for (2012). International standard classification of education : ISCED 2012. Montreal, Quebec: UNESCO Institute for Statistics. ISBN 978-92-9189-123-8. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 1. 2019. г. Приступљено 11. 3. 2017.
„OPERATIONAL DEFINITION OF BASIC EDUCATION” (PDF). UNESCO. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 2. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2017.
„Secondary Education Reform- Towards a convergence of Knowledge Acquisition and Skills Development” (PDF). ED-2005/WS/37: UNESCO. 2005. Приступљено 17. 3. 2017.
Gillard, Derek. „The History of Education in England – History”. www.educationengland.org.uk. Приступљено 11. 3. 2017.
Iwamoto, Wataru (2005). „Towards a Convergence of Knowledge Acquisition and Skills Development” (PDF). uis.unesco.org. UNESCO. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 5. 2017. г. Приступљено 11. 3. 2017.
Leach; Gillard, Derek (1915). Cox, Charles, ур. Leach – The Schools of Medieval England (1915) – full text (Antiquary's Books series изд.). London: Methuen. Приступљено 13. 3. 2017.
Benavot, Aaron, and Julia Resnik. "Lessons from the past: A comparative socio-historical analysis of primary and secondary education". in Joel Colton et al. eds. Educating all children: A global agenda. 2006. : 123–229. online
Connell, W. F. ed. (1981). A History of Education in the Twentieth Century World. , 478pp; global coverage
Cubberley, Ellwood Patterson (1920). The History of Education: Educational Practice and Progress Considered as a Phase of the Development and Spread of Western Civilization.
Foght, H.W. ed. (1918). Comparative education. , compares United States, England, Germany, France, Canada, and Denmark online
Rebecca Marlow-Ferguson, Rebecca, ed. World Education Encyclopedia: a survey of educational systems worldwide (Gage, 4 vol 2002)
Palmer, Joy A. et al. eds. (2001). Fifty Major Thinkers on Education: From Confucius to Dewey.
Palmer, Joy A., ур. (2001). Fifty Modern Thinkers on Education: From Piaget to the Present Day.
Peterson, Penelope (ур.). International Encyclopedia of Education (3rd изд.). . (. 8 vol 2010) comprehensive coverage for every nation
Watson Foster, ed. The Encyclopaedia and Dictionary of Education. (London: 1921, 4 vol) online free; global coverage
Dharampal (1983). The beautiful tree: Indigenous Indian education in the eighteenth century. New Delhi: Biblia Impex.
Elman, Benjamin A., and Alexander Woodside. Education and Society in Late Imperial China, 1600–1900. U of California Press. (1994)
Ghosh, Suresh Chandra (2000). The history of education in modern India, 1757-1998. Orient Longman.
Lee, Thomas H. C (2000). Education in traditional China: a history.
Jayapalan, N. (2005). History Of Education In India. Atlantic Publishers & Dist. ISBN 978-81-7156-922-9.
Price, Ronald Francis (2014). Education in modern China. Routledge.
Sharma, Ram Nath (1996). History of education in India. Atlantic Publishers & Dist. ISBN 978-81-7156-599-3.
Swarup, Ram (1971). The Hindu view of education. New Delhi. . Aditya Prakashan.
Anderson, Robert David. (2004). European Universities from the Enlightenment to 1914. Oxford University Press. (2004)
Begley, Ronald B. and Joseph W. Koterski. (2005). Medieval Education.
Bowen, James. A History of Western Education: Vol 3: The Modern West, Europe and the New World. . (2003). vol 2 online; also vol 3 online
Boyd, William, and Edmund J. King (1975). The History of Western Education (11th изд.). . online
Butts, R. Freeman (1955). A Cultural History of Western Education: Its Social and Intellectual Foundations (2nd изд.).
Cook, T. G (1974). The History of Education in Europe.
Cubberley, Ellwood (1920). The history of education. . Strong on European developments
Graff, Harvey J (1987). The Legacies of Literacy: Continuities and Contradictions in Western Culture and Society. . from Middle Ages to present
Hoyer, Timo. Sozialgeschichte der Erziehung. Von der Antike bis in die Moderne. [Social History of Education. From Ancient to Modern Age] (Wissenschaftliche Buchgesellschaft Darmstadt, 2015)
Lawson, John, and Harold Silver (2013). A social history of education in England. Routledge.
McCulloch, Gary. The Struggle for the History of Education. Focus on Britain year=2011. веза). google.com/books?hl=en&lr=&id=CKmdgRVlHpMC excerpt; Chapter 1 covers historiography.
McCulloch, Gary (2000). Historical Research in Educational Settings. Textbook on how to write British educational history. ISBN 0335202543. ; Good bibliography
Ringer, Fritz (1979). Education and Society in Modern Europe. . focus on Germany and France with comparisons to US and Britain
Soysal, Yasemin Nuhoglu; Strang, David (1989). „Construction of the First Mass Education Systems in Nineteenth-Century Europe”. Sociology of Education. 62 (4): 277—88. JSTOR 2112831. doi:10.2307/2112831.
Sturt, Mary (2013). The education of the people: A history of primary education in England and Wales in the nineteenth century. Routledge.
Toloudis, Nicholas (2012). Teaching Marianne and Uncle Sam: Public Education, State Centralization, and Teacher Unionism in France and the United States. Temple University Press. . 213
Sorin-Avram, Virtop (2015). „Romanian Contemporary Approaches to the Continuous Training of History and Geography Teachers”. Procedia - Social and Behavioral Sciences. 197: 1774—81. doi:10.1016/j.sbspro.2015.07.235 .
Tröhler, Daniel (2016). „Curriculum history or the educational construction of Europe in the long nineteenth century”. European Educational Research Journal. 15 (3): 279—297. doi:10.1177/1474904116645111. . https://www.researchgate.net/publication/317002808_Curriculum_history_or_the_educational_construction_of_Europe_in_the_long_nineteenth_century
Wardle, David (1970). English popular education 1780–1970. Cambridge UP.
Whitehead, Barbara J., ed. Women's education in early modern Europe: a history, 1500–1800 (1999); specialized topics
Cremin, Lawrence A (1970). American Education: The Colonial Experience, 1607–1783. . American Education: The National Experience, 1783–1876. (1980); American Education: The Metropolitan Experience, 1876–1980 (1990); standard 3 vol detailed scholarly history
Goldstein, Dana. The Teacher Wars: A History of America's Most Embattled Profession (2014)
Herbst, Juergen (1996). The once and future school: Three hundred and fifty years of American secondary education.
Parkerson Donald H., and Jo Ann Parkerson. (2001). Transitions in American education: a social history of teaching. online
Reese, William J. America's Public Schools: From the Common School to No Child Left Behind (Johns Hopkins U. Press, 2005)
Thelin, John R (2011). A History of American Higher Education.
Fuchs, Eckhardt; et al. (2019). The Transnational in the History of Education: Concepts and Perspectives. Palgrave Macmillan. ISBN 978-3030171674.
Gaither, Milton, "The Revisionists Revived: The Libertarian Historiography of Education", History of Education Quarterly 52 (Nov. 2012), 488–505.
Goodman, Joyce, and Ian Grosvenor. "Educational research—history of education a curious case?" Oxford Review of Education 35:5, pp. 601–616.
Herbst, Jurgen. "The history of education: state of the art at the turn of the century in Europe and North America". Herbst, Jurgen (1999). „The History of Education: State of the Art at the Turn of the Century in Europe and North America”. Paedagogica Historica. 35 (3): 737—747. doi:10.1080/0030923990350308. .
King, Kelley. "How Educational Historians Establish Relevance", „How Educational Historians Establish Relevance”. American Educational History Journal. 41 (1/2): 1—19. 2014.