Средњоевропски универзитет

Средњоевропски универзитет
Central European University
	лат. Universitas Europae Centralis
Тип	приватни универзитет
Оснивање	1991.
Оснивач	Џорџ Сорос
Задужбина	880 милиона $
Ректор	Шалини Рандерија
Академско особље	357 (2018/19)
Админ. особље	775 (2018/19)
Број студената	1.484 (2021/22)
Први степен	115 (2018/19)
Други степен	870 (2018/19)
Трећи степен	442 (2018/19)
Локација	Беч, Аустрија
Језик	енглески
Боје
Веб-сајт	www.ceu.edu

Средњоевропски универзитет (енгл. Central European University) је приватни универзитет акредитован у Мађарској, Аустрији и САД, са кампусима у Бечу и Будимпешти. Одржава високо селективне дипломске и преддипломске програме у друштвеним и хуманистичким наукама, као и низак однос студената-професора и међународно студентско тело.^[5]^[6]^[7]^[8] Централно начело мисије универзитета је промоција отворених друштава, чиме је блиско повезан са Фондом за отворено друштво.^[9]

Године 1991. основао га је менаџер хеџ-фонда, политички активиста и милијардер-филантроп Џорџ Сорос, који му је обезбедио задужбину од 880 милиона долара, чиме је постао један од најбогатијих у Европи, посебно по студенту.^[1]^[10] Основан је у средњој Европи због уочене потребе за независним и међународним универзитетом за регион, у светлу пада комунистичког блока и пратеће демократизације.^[11]^[12]

Види још

Референце

^ ^а ^б Labi, Aisha (2. 5. 2010). „For President of Central European U., All Roads Have Led to Budapest”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2011. г. Приступљено 15. 6. 2016 — преко The Chronicle of Higher Education.
^ ^а ^б „Faculty and Staff – Central European University”. Central European University. 2017. Архивирано из оригинала 22. 08. 2016. г. Приступљено 19. 3. 2018.
^ ^а ^б ^в ^г „Students – Central European University”. Central European University. 2017. Архивирано из оригинала 22. 08. 2016. г. Приступљено 7. 10. 2022.
^ „CEU Refreshes Its Visual Identity”. Central European University. 4. 6. 2013. Архивирано из оригинала 26. 07. 2022. г. Приступљено 19. 3. 2018.
^ Lydia Gall (25. 10. 2018). „Central European University”. Human Rights Watch. Архивирано из оригинала 26. 07. 2022. г. Приступљено 03. 11. 2022. „The CEU, one of the most prestigious universities in Central Europe...”
^ „Politics & International Studies”. Top Universities. 25. 2. 2020. Архивирано из оригинала 22. 03. 2020. г. Приступљено 03. 11. 2022.
^ Abbott, Alison (2017). „Elite Hungarian university may be saved”. Nature News. doi:10.1038/nature.2017.22761. Архивирано из оригинала 09. 03. 2021. г. Приступљено 03. 11. 2022 — преко www.nature.com.
^ „Elite university could close | DW | 20.04.2017”. Deutsche Welle. Архивирано из оригинала 26. 07. 2022. г. Приступљено 03. 11. 2022.
^ „Rethinking Open Societies: Schools and Departments”. Central European University. Архивирано из оригинала 26. 07. 2022. г. Приступљено 20. 3. 2018.
^ „Losing the Central European University would be a tragedy for Hungarian public life”. 10. 4. 2017. Архивирано из оригинала 26. 07. 2022. г. Приступљено 03. 06. 2023.
^ Laczó, Ferenc (1. 3. 2020). „The Tragedy of Central European University” (PDF). Current History. University of California Press. 119 (815): 83—88. S2CID 219803889. doi:10.1525/curh.2020.119.815.83. Приступљено 7. 8. 2020. „The idea was that this small but highly complex part of the world, whose tragic experiences typically had been studied from a safe distance, would finally come to possess its own international hub of academic excellence in a Western-dominated and increasingly liberal world. After the sudden implosion of communist regimes, the great expectation was that the yawning gap which had opened in the region's scholarship in the twentieth century—between experience and reflection, or perhaps rather between intellects and institutions—could finally be closed.”
^ „EVROPAEUM SUMMER SCHOOL SPEAKERS BIOGRAPHICAL NOTES” (PDF). europaeum.org/. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 04. 2021. г. Приступљено 11. 8. 2017.

Литература

Enyedi, Zsolt (2018). „Democratic Backsliding and Academic Freedom in Hungary”. Perspectives on Politics. 16 (4): 1067—1074. S2CID 150203242. doi:10.1017/S1537592718002165.