Познат је по разбијању Банке Енглеске након што је продао фунту стерлинга у вредности од 10 милијарди америчких долара, што му је донело профит од милијарду долара, током валутне кризе у Уједињеном Краљевству 1992. године познате као Црна среда.[4] На основу својих раних студија филозофије, формулисао је општу теорију рефлексивности за тржишта капитала, да би пружио увид у балоне имовине и фундаменталну/тржишну вредност хартија од вредности, као и неслагања вредности која се користи за кратке акције и замену акција.[5]
Финансијски подржава рад Демократске странке у Сједињеним Америчким Државама и критикује Републиканску странку.[17] Дана 11. новембра 2003. године, у интервјуу за The Washington Post, изјавио је да је уклањање председника Џорџа В. Буша са функције „централни фокус мог живота” и „питање живота и смрти”. Рекао је да би жртвовао читаво своје богатство да победи Буша „ако то неко гарантује”.[18][19] Сорос је 2017. описао Доналда Трампа као преваранта и предвидео да ће Трамп пропасти јер сматра да су Трампове идеје контрадикторне.[20]
Критичари су га назвали антисемитом.[21][22][23] Финансирао је бројне невладине организације које активно критикују политику Израела.[24][25][26] Према хакованим имејловима објављеним 2016. године, његова Фондација за отворено друштво има за циљ да „оспори расистичку и антидемократску политику Израела” на међународним форумима, делом доводећи у питање репутацију Израела као демократске државе.[27]
У Србији је финансијски подржао свргавање Слободана Милошевића путем своје Фондације за отворено друштво. У новембру 2005. је рекао: „Моје лично мишљење је да нема алтернативе осим да се Косову да независност.” Финансијски је подржао рад Републике Косово.[а][28]
Више пута је критиковао председника Владе Виктора Орбана и владајућу странку Фидес у Мађарској. У октобру 2015. Сорос је критиковао Орбана и његово поступање са европском мигрантском кризом 2015: „Његов план третира заштиту националних граница као циљ, а избеглице као препреку. Наш план третира заштиту избеглица као циљ, а националне границе као препреку.”[29]
У мају 2022. изјавио је да би инвазија Русије на Украјину могла бити почетак „трећег светског рата” и да Владимир Путин мора бити поражен „што је пре могуће”. Такође је изјавио да су „друга питања која се тичу целог човечанства — борба против пандемија и климатских промена, избегавање нуклеарног рата, одржавање глобалних институција — морала да зауставе ту борбу. Зато кажем да цивилизација можда неће преживети.”[30]
^Ferguson, Niall; Schlefer, Jonathan (9. 9. 2009). „Who Broke the Bank of England?”. Harvard Business School BGIE Unit Case No. 709-026. SSRN1485674.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
