Историја ове граничарске регименте дели се у два посебна периода, старији и новији. Први се односи на стару Илирску граничарску регименту која је постојала у 18. веку, а други на обновљену Илирско-банатску, односно Српско-банатску регименту, која је постојала у 19. веку.
Настала је реорганизацијом првобитних граничарских јединица, које су у областима Тамишког Баната постојале средином 18. века. У првобитном периоду, између 1751. и 1764. године, о заштити хабзбуршке државне границе на Дунаву старала се Банатска земаљска милиција (нем.Banatische Land-Miliz), која је била претеча Банатске војне крајине. Преуређењем пограничног појаса, формирана је 1764. године Илирска граничарска регимента (нем.Illyrische Grenzregiment), чија је територија заокружена током наредних година. Постојала је све до 1776. године, када је спајањем Илирске регименте са Влашким батаљоном (основан 1769. године) формирана обједињена Влашко-илирска регимента.[4][5][6]
Обнова регименте извршена је у првој половини 19. века. Прво је 1838. године у склопу обједињене Влашко-илирске регименте основан посебан Илирски батаљон са седиштем у Белој Цркви, који је 1845. године реорганизован у посебну Илирско-банатску регименту, са редним бројем XIV, док је остатак дотадашње Влашко-илирске регименте преименован у Влашко-банатску регименту. Нова Илирско-банатска регимента постала је већ од 1848. године позната и као Српско-банатска регимента, а постојала је све до развојачења Банатске војне крајине, које је спорведено током 1872. и 1873. године, након чега је њено подручје потпало под цивилну (жупанијску) власт.[1][2][3]
