Субјекат (граматика)

Субјекат или подмет јесте један од два главна реченична члана. Њиме је изречен вршилац радње или носилац стања или особина саопштених у предикату. Он је независан, самосталан у реченици и може бити исказан речју, синтагмом или реченицом.

У функцији субјекта су најчешће именице, именичке заменице и бројеви, али и друге врсте речи:

• Град лежи на левој обали Дунава. (именица)
• Они су били вредни радници. (именичка заменица)
• Липов мед је замирисао. (именичка синтагма)
• Певати је лепо. (глагол у инфинитиву)

• Последњи доноси сладолед. (придев)
• Седамдесет је дељиво са два. (број)
• Данас је дневни лист. (прилог)
• Чуло се тик-так. (узвик)

У многим реченицама субјекат није експлицитно исказан. У том случају одређује се према глаголском лицу. Најчешће се изоставља у два случаја:

а) Ако је предикат у првом или другом лицу једнине (ја, ти) или множине (ми, ви), лична заменица тада није неопходна.

• Зваћу те ујутру.
• Причаш гласно.
• Познајете ли овог господина?

б) Субјекат у трећем лицу може се налазити у некој од претходних реченица.

• (Нећу више да правим те колаче.) Захтевају превише времена.

Предикат се са субјектом слаже у лицу, броју и роду (ако глаголски облик разликује род). У реченици је субјекат обично на почетку, мада може стајати и на другим местима у оквиру реченице:

• Ана одговара историју.
• Историју одговара Ана.

Према облику, тј. падежу у којем се налази, субјекат у реченици може бити:

1. граматички - увек у номинативу
2. логички или семантички - у генитиву, дативу или акузативу (у сва три падежа без предлога).

а) Логички субјекат у генитиву (безличне егзистенцијалне реченице)

Логички субјекат, који именује појам о чијој је егзистенцији реч, налази се у генитиву. Када треба исказати презент употребљава се глагол „имати”, а када треба исказати друго глаголско време – глагол „бити”.

• Данас има/нема млека.
• Јуче није било ђака у школи.
• Сутра ће бити наставе.

б) Логички субјекат у дативу и акузативу

Логички субјекат, који означава психолошка или физиолошка стања особе (живог бића) о којој се говори у реченици, налази се у дативу или акузативу. 

• Јовану се спавало.
• Јасну је болела глава. - Јасну је логички субјекат, док је глава граматички субјекат
• Саши је клецнула нога. - Саши је логички субјекат, док је нога граматички субјекат

• Предраг Пипер и Иван Клајн: Нормативна граматика српског језика Матица српска, Нови Сад, 2014.
• Живојин Станојчић и Љубомир Поповић: Граматика српског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2011.