Султан Селимова џамија
Султан Селимова џамија се налази у Кнежини код Сокоца. Настала је у вријеме владавине султана Селима I или Селима II.[1] Џамија је првобитно била црква, коју су турски освајачи претворили у џамију. На цркви је порушен само звоник до око два метра изнад земље. На правоугаоној основи остатка звоника саграђена је осмоугаони минарет. У минарету се улази из џамије са галерије високе око два метра, што је јединствен изузетак код џамија.[2] Године 1951. одлуком тадашњег завода за заштиту споменика културе Народне Републике БиХ, проглашена је спомеником културе и стављена под заштиту државе. Изглед објектаЗидови су грађени од масивног тесаног камена дебљине 105-111 центиметара. Мунара је уз десни спољни зид објекта, висине 20 метара и спада у више у БиХ. Унутрашност џамије је освијетљена са 26 прозора постављених у четири хоризонтална појаса, са демирима од кованог гвожђа. Први имам у џамији Селимија доведен је са војском из Анадолије из Турске, па његови потомци носе презиме Имамовић. Алем, вјерски симбол који се поставља на врх џамије стар 500 година, сачуван је и стављен на обновљену куполу Султан Селимове џамије. Царева џамија, како су је још звали, сачувала је првобитне декорације и левхе у своме ентеријеру. Импресивну збирку чинило је осам покретних левхи из 18. и 19. вијека исписаних тинтом на пергаменту од којих су неке илуминиране бојеним украсима и течним златом, те двадесетак левхи урађених на зидовима у фреско-техници, које су највјероватније потицале из 1788. године, када је џамија обнављана. Царева је џамија имала и своју књижницу са више десетина рукописних дјела на српском, арапском, турском и персијском језику насталих у времену од 17. до 19. вијека. Вријеме намаза овдје се мјерило великим зидним сатом са клатном, старим више од стољећа и по, а саму џамију красила је завидна збирка од 50 ћилима и 30 серџада, једна од највреднијих у БиХ. Степен заштите
Након првих активности у априлу 2004. године, пронађени су сви уклоњени фрагменти срушеног објекта, па је џамија у потпуности обновљена од истог материјала и свечано отворена 4. септембра 2011. године. ГалеријаРеференце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia