Трећа по величини древна пирамида на свету, друга по величини је Кеопсова пирамида, а највећа је Пирамида у Чолули, која је удаљена 90 километара
Сунчева пирамида је назив за највећи грађевински објекат древног мексичког града Теотивакан, или једну од највећих у Мезоамерици. Налази се дуж Авеније мртвих, између Месечеве пирамиде и Сиудадела, у сенци планине Серо Гордо.
Сунчева пирамида
Дугачка је 225 м, а широка 75 м, док је висока 75 м, и сматра се трећом највећом пирамидом на свету. Изграђена је у 2. веку,[3] а претпоставља се да се на њеном врху налазио храм који је касније уништен, било због ерозије или вандализма. Име Пирамида Сунца дали су јој Астеци.
Назив Сунчева пирамида потиче од Астека, који су посетили град Теотивакан вековима након што је био напуштен; име које су пирамиди дао Теотивакански народ је непознато. Објекат је изграђен је у две фазе. Прва фаза изградње, око 200. године, довела је пирамиду до њене приближне садашње величине. Други круг изградње резултирао је њеном довршеном величином од 225 m (738 ft) ширине и 75 m (246 ft) висине, што је чини трећом највећом пирамидом на свету,[4] мада је још увек нешто виша од половине висине Велике Пирамида у Гизи (146 метара). У другој фази је такође изграђен олтар на врху пирамиде који није преживео до модерног доба.
Преко грађевине, древни Теотивакани су завршили своју пирамиду кречним малтером увезеним из околних подручја, на коме су сликали фреске сјајних боја. Иако је пирамида трајала вековима, боја и гипс нису више нису видљиви. Главе и шапе јагуара, звезде и змије звечарке су међу ретким сликама повезаним са пирамидама.
Сматра се да је пирамида одавала почаст божанству унутар Теотиваканског друштва. Међутим, постоји мало доказа који подржавају ову хипотезу. Уништавање храма на врху пирамиде, намерним и природним силама пре археолошког проучавања локалитета, до сада је спречило идентификацију пирамиде са било којим одређеним божанством.
Димензије структуре, локација и оријентација
Димензија
Вредност
Висина
71,17 метара или 233,5 стопа
Површина базе
794,79 квадратних метара или 8.555,0 квадратних стопа
Страна
223,48 метара или 733,2 стопа
1/2 стране
111,74 метара или 366,6 стопа
Угао нагиба
32,494 степени
Латерална површина
59.213,68 квадратних метара или 637.370,7 квадратних стопа (претпоставља савршену квадратну основу и глатка лица)
Запремина
1.184.828ц31 кубних метара или 41.841.817 кубних стопа (претпоставља савршену квадратну основу и глатка лица)
Модел пирамиде
Пирамида је саграђена на пажљиво одабраном месту, одакле ју је било могуће поравнати како са проминентним Серо Гордом на северу, тако и у нормалним правцима, до места изласка и заласка сунца одређених датума, забележених низом архитектонских оријентација у Мезоамерици.[5] Читав централни део урбане мреже Теотивакана, укључујући Авенију мртвих, репродукује оријентацију Пирамиде Сунца, док јужни део показује нешто другачију оријентацију, коју диктира Сиудадела.[6]
Пирамида је саграђена преко вештачког тунела који је водио до „пећине” која се налази шест метара ниже испод центра грађевине. Првобитно се веровало да је ово природно формирана цев лаве и протумачено је као могућа локација Чикомостоса, место људског порекла према Нахуа легендама. Новија ископавања сугеришу да је тај простор створио човек и да је могао да служи као краљевска гробница. Недавно су научници користили мионске детекторе да би пронашли друге коморе у унутрашњости пирамиде,[7] али је значајна пљачка спречила откривање функције комора у Теотиваканском друштву.
Пронађени артефакти
Поређење приближних профила Сунчеве пирамиде са неким запаженим пирамидним или блиско пирамидним зградама. Тачкасте линије означавају оригиналне висине, тамо где су подаци доступни. У SVG датотеци, задржите показивач изнад пирамиде да бисте истакли и кликнули на њен чланак.
У пирамиди и око ње пронађено је само неколико склоништа са артефакатима. Опсидијански врхови стрела и људске фигурице откривени су унутар пирамиде, а слични предмети пронађени су у оближњој Месечевој пирамиди и Пирамиди пернате змије у Сиудадели. Ови предмети су можда представљали жртвена даривања. Јединствени историјски артефакт откривен крај подножја пирамиде крајем деветнаестог века био је Теотивакански оцелот, који се сада налази у колекцији Британског музеја.[8] Поред тога, у ископинама на угловима пирамиде пронађена су и места сахрањивања деце. Верује се да су ова сахрањивања биле део жртвеног ритуала посвећивања зграде пирамиде.
^"Teotihuacán." Early Civilizations in the Americas Reference Library. Ed. Sonia G. Benson, Sarah Hermsen, and Deborah J. Baker. Vol. 2: Almanac, Vol. 2. Detroit: UXL, 2005. 315–332. Student Resources in Context. Web. 14 Dec. 2014.
^Šprajc, Ivan (2001). Orientaciones astronómicas en la arquitectura prehispánica del centro de México. Mexico City: Instituto Nacional de Antropología e Historia. ISBN970-18-4180-8.
Sugiyama, Saburo (2005). „Governance and Polity at Classic Teotihuacan”. Mesoamerican Archaeology.
Leibsohn, Dana, and Barbara E. Mundy, “Making Sense of the Pre-Columbian,” (2015). Vistas: Visual Culture in Spanish America, 1520–1820.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). http://www.fordham.edu/vistas
Takacs, Sarolta Anna; Cline, Eric H. (2015). The Ancient World (на језику: енглески). Routledge. стр. 16. ISBN9781317458395. Приступљено 17. 3. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Koontz, Rex (2013). Mexico: From the Olmecs to the Aztecs. New York, New York: Thames and Hudson. ISBN9780500290767.
King, Heidi (2004). „Tenochtitlan”. Heilbrunn Timeline of Art History. New York: The Metropolitan Museum of Art. Приступљено 14. 8. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Joyce, Thomas Athol (1922). „The archaeological heritage of Mexico”. New World Review and Pan-Ameri- Can Magazine. 35: 197—203. Приступљено 15. 8. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
