Тахириди

Тахиридска Монархија (перс. طاهریان)^[1] је назив за иранску државу која је у 9. веку обухватала североисточна подручја Великог Ирана: данашњи Иран, Авганистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан. Престоница је прво била смештена у Мерву, а потом је пребачена у Нишапур. Тахариди се уз Саманиде сматрају првом независном иранском династијом након Сасанидске Монархије.

Тахириди су као абасидски вазали прво владали у Хорасану, али временом су остваривали све већи степен самосталности. Оснивач Тахаридске Монархије био је Тахир ибн Хусеин, генерал који је у почетку каријере служио абасидског калифа из Багдада, а потом је због заслуга добио велике делове земље у источном Ирану. Тахириди су убрзо проширили утицај и до Индије, а играли су важну војну улогу и у самом Багдаду будући да су били цењени као изврсни ратници. Тахаридска држава нестала је 873. године када је припојена Сафаридској Монархији.

Литература

(језик: енглески) citat knjiga|naslov=Tahirid Dynasty|serija=Encyclopædia Britannica|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/580403/Tahirid-Dynasty%7Cgodina=2011
(језик: енглески) citat knjiga|prezime=Forstner|ime=Martin|naslov=Abu’l Ṭayyeb Ṭāher|serija=Encyclopedia Iranica|lokacija=New York|url=http://www.iranica.com/articles/abul-ayyeb-tiher-b%7Cdatum=15^{[мртва веза]}. 12. 1983.

Референце

^ Introduction:the Turko-Persian tradition, Robert L. Canfield, Turko-Persia in Historical Perspective, ed. Robert Leroy Canfield, (Cambridge University Press, 1991), 6.