Тајна вечера или Последња вечера (итал.Ultima Cena) једно је од најзначајнијих дела Леонарда да Винчија, а сматра је једним од највећих светских уметничких ремек-дела.[1] Сликана техником фреске, настала је у периоду ренесансе, вероватно од 1494. до 1498. године. Неки коментатори сматрају да је то кључно за инаугурацију транзиције у оно што се данас назива висока ренесанса.[2][3]
Вероватно 1494. године Леонардо да Винчи добија задатак да направи слику Тајна вечера у доминиканскојцркви Санта Марија де ла Грације. Ту је цркву Војвода од Милана себи изабрао као породичну капелу и маузолеј, а 1492. године Браманте ју је делимично реновирао. Слика је требало да украшава северни зид цркве.
Интересантно је да на овој слици Тајне вечере, Јуда седи на истој страни стола са свим осталима, исто као и Исус Христос и апостоли, за разлику од традиционалног приказивања када седи на њима супротној страни.[4]
Слика је преживела бомбашки напад савезника 1943; међутим влажни зидови унутар цркве, убрзо су узроковали константно погоршавање стања целе слике.
Комплексни и радикални поступак рестаурације је довршен у другој половини 1990-их, тако да је дело од тада опет доступно јавности.[5]
Физичке карактеристике
Димензије овог дела су 8,8 x 4,6 m. Насликана је снажним слојем темпере од јаја на сувој подлози. Испод главног слоја слике, лежи груба композициона структура која је направљена црвеном бојом, уобичајено за оно време, како су се тада стварале картонске скице и други помоћни нацрти.
Последња вечера Леонарда да Винчија (слика на коју се може кликнути – користите курсор за идентификацију.)
Анализа уметничког дела
Студија главе Јуде (око 1495. године) у краљевској библиотеци у Виндзору.
Слика је позиционирана у задњи део једноставне велике просторије, а њена композиција сведочи о њеној великој духовној снази. Посматрачу фреска делује као изрез у зиду, који омогућује присуствовању великом историјском догађају. У позадини се виде прозори кроз које се назире пејзаж. Читава композиција је испуњена фигурама, али је истовремено уравнотежена. Фреска је ухватила моменат када Исус казује „Један од вас ће ме издати.“ Многи историчари уметности сматрају да се на композицију може гледати као на иконографску интерпретацију еухаристије јер Исус показује на хлеб и вино, док други суде да слика представља само објављивање издаје.
Перспектива „Тајне вечере“ има зорни угао у висини од 6 m. Међутим, то се данас не може са тачношћу утврдити јер је под био за више од једног метар повишен. Данас тачно одговара погледу човека који стоји на другом, наспрамном спрату куће, у раздаљини од око осам до десет метара од зида.
Анатомско-физиогноматски елеменат
Сваки од апостола је на фрески приказан у пози која карактерише његов карактер. Преиспитивањем детаља уочава се енормни труд који је сликар улагао у „Тајну вечеру“. Може се тврдити да је дело симбиоза трију елемената које је Леонардо разликовао приликом стварања, и то традицију, верност као елеменат који га разликује од многих других сликара- анатомско-физиогномски приступ. Да би овај аспект нагласио што најверније и најреалистичније он је студирао позе, изразе лица ликова и физиогномију многих својих савременика које је насликао. То доказују слова самог мајстора „Поставе су изведене на основу стварних људи од двора и на основу становника Милана из тога доба.“
Леонардо је схватио сликање ликова на „Тајној вечери“ као део својих анатомских истраживања и изучавања. Године које су претходиле је провео студирајући анатомије људске фигуре. Из доба око 1489. године потиче бројна студија која је посвећена анатомији људске лобање које се налазе данас у Краљевској библиотеци у Виндсору. Једна од првих и најупечетљивијих студија за ово дело се налази у Бечу у „Graphische Samlung Albertina“ и потиче из 1490. године.
^Frederick Hartt, A History of Art: Painting, Sculpture, Architecture; Harry N. Abrams Incorporated, New York, 1985, p. 601
^Christoph Luitpold Frommel, "Bramante and the Origins of the High Renaissance" in Rethinking the High Renaissance: The Culture of the Visual Arts in Early Sixteenth-Century Rome, Jill Burke, ed. Ashgate Publishing, Oxan, UK, 2002, p. 172.
Chapman, Hugo; Faietti, Marzia (2010). Fra Angelico to Leonardo: Italian Renaissance Drawings. London, England: British Museum Press. ISBN978-0-7141-2667-8.
Ottino della Chiesa, Angela (1967). The Complete Paintings of Leonardo da Vinci. Penguin Classics of World Art. London, UK: Penguin Books. ISBN978-0-14-008649-2.
Covi, Dario A. (2005). Andrea del Verrocchio: Life and Work. Arte e archeologia: Studi e documenti. Florence, Italy: Leo S. Olschki Editore. ISBN978-8822254207.
Delieuvin, Vincent, ур. (2012). Saint Anne: Leonardo da Vinci's Ultimate Masterpiece. Milan, Italy: Officina Libraria. ISBN978-8897737025.
Pedretti, Carlo (1987). Leonardo Da Vinci: Drawings of Horses and Other Animals from the Royal Library at Windsor Castle. New York, New York: Johnson Reprint Corp. ISBN978-0384452824.
——— , ур. (1988). Achademia Leonardi Vinci: Journal of Leonardo Studies & Bibliography of Vinciana Vol. I–X. Villa La Loggia, Florence: Guinti. ISBN978-0815001034.
——— (2006). Leonardo: Art and Science. Surrey, England: Taj Books International. ISBN978-1844060368.
Pedretti, Carlo; Taglialagamba, Sara (2017). Leonardo da Vinci: the "Virgin of the rocks" in the Cheramy version: its history & critical fortune. Poggio a Caiano, Italy: CB edizioni. ISBN978-8897644538.
Rubin, Patricia Lee; Wright, Alison (1999). Renaissance Florence: The Art of the 1470s. London, England: National Gallery Publications. ISBN978-1857092660.
Solari, Ernesto (2016). Leonardo da Vinci Horse and Rider Il "Monumento" a Charles d'Amboise. Milan: Colibri Edizioni. ISBN978-88-97206-33-0.
Syson, Luke; Keith, Larry; Galansino, Arturo; Mazzotta, Antonio; Nethersole, Scott; Rumberg, Per (2011). Leonardo da Vinci: Painter at the Court of Milan (1st изд.). London, England: National Gallery. ISBN978-1857094916.
Zöllner, Frank (2019). Leonardo da Vinci: The Complete Paintings and Drawings (Anniversary изд.). Cologne, Germany: Taschen.