Тврђава Поенари

Тврђава Поенари
Cetatea Poenari
	Тврђава Поенари; Cetatea Poenari
	Остаци тврђаве Остаци тврђаве
Информације
Локација	Капацанениј Унгурени, Арђеш, Румунија
Координате	45° 21′ 13″ С; 24° 38′ 06″ И / 45.353723° С; 24.635060° И
Статус	завршена
Саграђена	почетак 13. века
Веб-сајт	cetateapoienari.ro

Тврђава Поенари (рум. Poenari) је тврђава на Карпатима у Румунији смештена на брду које се издиже из долине реке Арђеш. Саграђена је почетком 13. века од стране првих влашких владара, а током историје више пута је мењала назив и власништво.^[1] Посебно је позната као секундарна резиденција влашког војводе Влада Цепеша.

Комплекс тврђаве је данас под заштитом као историјски споменик од националног значаја.^[2]

Локација и назив

Тврђава Поенари се налази на узвишењу Четацуја у оквиру Карпатских планина, која се издиже из клисуре реке Арђеш. Од најближег већег града, Куртее де Арђеш, удаљена је око 25 километара. Тврђава носи назив Поенари по 6 километара удаљеном селу Поенари, иако јој је најближе село Капацанениј удаљено 2 km. Под именом Поенари среће се у документима из 15. и 16. века, као и у хроникама из 17. и 18. века. У 19. и 20. веку тврђава је била позната као Тврђава Цепеш Воде или Тврђава Негру Воде док је назив Поенари мање коришћен.^[3]

Историја

Тврђава се први пут помиње у документу из 1453. године. Прва кула подигнута је за време Негру Воде. За време влашког војводе Влада Цепеша, тврђава је обновљена и проширена и постала је једна од његових најзначајних утврда. Изграђена је као одбрамбена тврђава против Османлија, али је била и Владова друга резиденција.^[4] Према предању записаном у Кантакузином летопису у иградњи тврђаве ушествовали су бојари из Трговишта које је војвода Влад Цепеш казнио због издаје и убиства брата и оца. Бојари из Трговишта су подржавали фамилију Данешти, ривале фамилије Дракулешти, која је подржавала напад на земљу од стране Јанка Сибињанина. У овом сукобу код Трговишта је погинуо Владов брат Мирча II, а отац Влад Дракул у селу Балтени. Као казна за издају и смрт чланова породице, војвода Влад је на Ускрс старије бојаре набио на колац, а млађе одвео заједно са својим женама да граде тврђаву Поенари.^[5]

Током историје тврђава је имала разне намене, служила је као резиденција, државна ризница, али и као затвор за бојаре који су били окривљени за издају.^[4] Тврђава је коришћена и много година након смрти Влада Цепеша 1476. године, међутим на крају је поново напуштена у првој половини 16. века и препуштена зубу времена. Услед клизишта 1888. део тврђаве се срушио у реку, међутим цитадела је поправљена, а остаци њених зидина и кула стоје и данас.^[1]

Тврђава је издуженог облика, јаких зидова дебљине 2—3 метра и има 5 кула, 4 округле и једну призматичну.^[4]

Туризам

Тврђава је данас уређена за туристичке посете. До тврђаве се долази пењањем преко 1.480 степеница које вијугају кроз густу букову шуму. Са тврђаве се пружа поглед на долину Арђеша и околину.^[4]

Посебно је туристички привлачна као некадашња резиденција Влада Цепеша по коме је инспирисан лик Дракуле, па се још назива и Дракулиним замком.

Галерија

Референце

^ ^а ^б „Poenari Fortress (Cetatea Poenari)”. romaniatourism.com (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2025.
^ „Lista monumentelor istorice 2015: Județul Argeș” (PDF). cultura.ro (на језику: румунски). 2015. Приступљено 24. 1. 2025.
^ „Cetatea Poienari”. muzeul-judetean-arges.ro (на језику: румунски). Приступљено 24. 1. 2025.
^ ^а ^б ^в ^г „Cetatea Poienari - adevărata cetate a lui Vlad Țepeș”. cjarges.ro (на језику: румунски). Приступљено 24. 1. 2025.
^ „Locuri de poveste: Cetatea Poenari, construită de boierii târgovișteni trădători!”. gazetadambovitei.ro (на језику: румунски). 19. 4. 2015. Приступљено 24. 1. 2025.