Технички универзитет у Бечу

Технички универзитет у Бечу
	Главна зграда ТУ Беч
Тип	државни
Оснивање	1815. година
Афилијација	Универзитет у Бечу
Буџет	399,0 милиона евра (2021)
Ректор	Сабине Зајдлер
Број запослених	5.406 (2021/2022)
Број студената	26.228 (2021/2022)
Број одсека	8
Локација	Беч, Аустрија
Веб-сајт	https://www.tuwien.at

Технички универзитет у Бечу (ТУ Беч; нем. Technische Universität Wien; још увек је^[1]^[2] познат на енглеском као Vienna University of Technology од 1975–2014^[3])^[4] је један од највећих универзитета у Бечу и Аустрији.^[5] Универзитет је међународно високо рангиран, како у настави, тако и у истраживачким активностима, због чега је јако цењен међу иновативно оријентисаним предузећима.^[6] Тренутно има око 26 хиљада студената (29% жена), осам факултета и преко 5.000 запослених (3.800 академика).

Универзитетска настава и истраживачке активности су фокусирани на инжењерство, информатику и природне науке.

Историја Техничког универзитета у Бечу

Установу је 1815. године основао аустријски цар Фрањо Други као Царско-краљевски политехнички институт (нем. k.k. Polytechnische Institut). Први ректор био је Јохан Јозеф фон Прехтл. Установа је преименована у Технички факултет (нем. Technische Hochschule) 1872. Када је 1975. почео да додељује докторате, преименован је у име које носи и данас: Технички универзитет у Бечу.^[7]

Академска репутација

Као универзитет технологије, ТУ Беч покрива широк спектар научних концепата од апстрактног истраживања и основних принципа науке до примењених технолошких истраживања и партнерства са индустријом.^[8]

ТУ Беч је рангиран на 192. месту (QS World University Ranking), на 406. месту у Центру за рангирање светских универзитета (Center of World University Rankings)^[9] и позициониран је међу најбољих 401-500 високошколских институција на свету^[10] према Times Higher Education World University Rankings. Одељење за информатичке науке је редовно рангирано међу 100 најбољих на свету према QS World University Ranking,^[11] и Times Higher Education World University Rankings.^[12]

Рангирање	2019	2018	2017	2016	2015	2014	2013	2012
QS World University Rankings^[13]	199		182	183	197	246	264	274
QS Faculty Rankings: Engineering & Technology^[14]	127	142	115	93	93	91	132	-
QS Subject Rankings: Mechanical Engineering ^[15]	151-200	151-200	101-150	101-150	151-200	151-200	151-200	-
QS Subject Rankings: Electrical Engineering ^[16]	101-150	101-150	101-150	101-150	101-150	51-100	51-100	-
QS Subject Rankings: Chemical Engineering ^[17]	101-150	151-200	151-200	-	151-200	-	-	-
QS Subject Rankings: Civil & Structural ^[18]	101-150	101-150	101-150	101-150	101-150	101-150	101-150	-
QS Subject Rankings: Computer Science ^[19]	51-100	51-100	51-100	51-100	51-100	51-100	51-100	-
The Times Higher Education World University Rankings ^[20]	251-300		251-300	251-300	226-250	226-250	251-275	301-350
The Times Higher Education Subject Rankings: Engineering and Technology ^[20]	151-175		126-150	91	100	96	-	-
The Times Higher Education Subject Rankings: Computer Science	76
Academic Ranking of World Universities (Shanghai Ranking's)^[21]^[22]		301-400	401-500	401-500	401-500	401-500	401-500	401-500
Academic Ranking of World Universities, Subject field: Computer Sciences ^[23]^[24]		76-100	-	-	101-150	76-100	76-100	101-150
Academic Ranking of World Universities, Subject field: Electrical Engineering ^[25]			101-150	76-100	-	-	-	-
Academic Ranking of World Universities, Subject field: Materials Science ^[26]			151-200	101-150	-	-	-	-
Academic Ranking of World Universities, Subject field: Mechanical Engineering^[27]			-	101-150	-	-	-	-

Организација универзитета

ТУ Беч има осам факултета које воде декани:

Архитектонско-плански,
Хемијски,
Грађевински,
Информатички,
Електротехнички и информационих техологија,
Математички и Геоинформациони,
Машинско-индустријски и
Физички факултет.

Универзитетом руководи ректор и четири проректора. Проректори су одговорни за истраживање, академске послове, финансије, људске ресурсе и родна питања. Сенат Универзитета има 26 чланова. Савет Универзитета, који се састоји од седам чланова, делује као надзорни одбор.

Истраживачке активности

Развојни рад у скоро свим областима технологије је подстакнут интеракцијом између основних истраживања и различитих области инжењерских наука на ТУ Беч. Такође, оквир за кооперативне пројекте са другим универзитетима, истраживачким институтима и партнерима из пословног сектора успоставља истраживачка секција ТУ Беч.

Фокусне тачке истраживања ТУ Беч су представљене као:

Рачунарска наука и инжењеринг,
Квантна физика и квантне технологије,
Материјали и материја,
Информационе и комуникационе технологије,
Енергија и животна средина.

Познати професори и студенти

Адолф Гизл-Гизлинген (1903–1992), аустријски конструктор и инжењер локомотива
Александар Мајснер (1883 – 1958), аустријски инжењер и физичар, ко-изумитељ електронског осцилатора
Алфред Прајс (1911–1993), архитекта
Бено Менгеле (1898–1971), аустријски инжењер електротехнике
Камило Сите (1843-1903), аустријски архитекта
Кристијан Андреас Доплер, (1803–1853), аустријски математичар и физичар
Едмунд Хлавка (1916-2009), аустријски математичар
Едо Шен (1877–1949), хрватски архитекта
Елфрид Тунгл (1922-1981), грађевински инжењер, прва Аустријанка која је докторирала грађевинарство, 1973. постала је прва жена ванредни професор на ТУ Беч.
Ернст Хизмајр (1920-2006), архитекта, уметник и бивши ректор Техничког универзитета у Бечу
Фердинанд Пијех (1937-2019), аустријски пословни магнат, инжењер и председник надзорног одбора Фолксваген групе
Франц Пицингер (1858–1933), генерални конструктор аустријске морнарице
Готфрид Унгербек (1940), изумитељ Трелис модулације
Гинтер Блешл (рођен 1961), аустријски хидролог
Ханспетер Винтер (1941-2006), аустријски физичар плазме
Хајнц Земанек (1920-2014), аустријски пионир компјутера
Хелмут Штахел (рођен 1942), аустријски математичар
Херман Поточник (1892–1929), словеначки пионир астронаутике
Херман Кнофлахер (рођен 1940), аустријски инжењер
Хуберт Петшниг (1913–1997), архитекта
Хуго Ерлих (1879–1936), хрватски архитекта
Игнац Совински (1858–1917), архитекта
Ина Вагнер (рођена 1946), аустријска физичарка, социолошкиња, професорка информатике 1987 – 2011, друга професорка на ТУ Беч
Ингеборг Хохмаир (рођена 1953), инжењерка електротехнике, развила је први микроелектронски, вишеканални кохлеарни имплант
Ирфан Скиљан, аутор софтвера за преглед слика Ирфанвју
Јерг Стрели (1940–2019), аустријски архитекта
Карл Голсдорф (1861–1916), аустријски инжењер и конструктор локомотива
Леон Келнер, Шекспиролог и циониста
Марија-Тереза Хохенберг, аустријска архитектица (рођена 1972.)
Милан Видмар (1885-1962), словеначки инжењер електротехнике
Милутин Миланковић (1879–1958), српски геофизичар и грађевински инжењер
Ото Титуш Блати (1860–1939), мађарски машински инжењер
Пол Ајслер (1907–1992), проналазач штампаног кола
Пол Шнајдер-Еслебен (1915–2005), гостујући професор архитектуре
Петер Шатшнајдер (1950), аустријски физичар
Петер Скалицки (рођен 1941), ректор ТУ Беч од 1991-2011.
Рихард фон Мизес (1883–1953), научник
Рудолф Штајнер (1861-1925), аустријски филозоф и трансдисциплинарни истраживач
Рудолф Михаел Шиндлер (1887–1953), архитекта
Зигфрид Бехер (1806–1873), професор економије
Силке Булер-Пашен, професорка физике
Тилман Гернгрос, професор инжењерства на Колеџу Дартмот и биоинжењер
Виктор Каплан (1876–1934), проналазач Капланове турбине
Винценц Бронзин (1872-1970), италијански професор математике и теоретичар финансија
Јордан Миланов (1867–1932), један од водећих бугарских архитеката с краја 19. и почетка 20. века
Звонимир Рихтман (1901–1941), хрватски физичар, филозоф, политичар и публициста

Библиотека

ТУ Беч има своју универзитетску библиотеку, која је основана 1815. године. Главну зграду библиотеке пројектовали су архитекте Јустус Дахинден, Рајнхард Гиселман, Алегзандер Марчарт и Роланд Мебиус. Зграда је завршена 1987. године, и код главног улаза има скулптуре сова швајцарског уметника Бруна Вебера. Главна библиотека има шест спратова са отвореним приступним просторима и читаоницама, и укупно око 700 радних столова.