Типик

Типик (грч. τυπικό) је скуп прописаних правила (зборник), који садржи начин и редослед вршења црквених служби.

„Типик је потпуни Црквени Устав којим се руководе свештенослужитељи у конкретним богослужбеним ситуацијама“.^[1]

Типик је подељен у три дела:

• Општи део - наводи поредак богослужења и свештених радњи у дане Васкрса и обичне дане, на празнике, седмичне и суботне дане. Општи део наставља се упутствима ο молитвословљима и читањима, песмама и свештенорадњама током године и на крају су изложена правила ο животу и владању монаха.
• Други део - наводи упутства ο променљивим песмама и свештенорадњама у све дане по месецима - месецослов, затим у Посном и Цветном триоду.
• Трећи део - наводи упутства ο променљивим песмама седмичног и годишњег круга, а то су тропари, кондаци, ипакоји, ексапостилари, светилни, тројични, прокимени и причасни. Типик се завршава излагањем Пасхалије.

У Православној цркви најпознатији су Јерусалимски типик и Студијски типик, а у Српској Православној цркви: Хиландарски типик, Студенички типик и Карејски типик Светога Саве.

• Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит. 

• ВЕЛИКИ ТИПИК – Протојереј ВАСИЛИЈЕ Николајевић
• Типик за 2022. годину доступан у pdf формату (СПЦ, 17. март 2022) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (17. март 2022)

Овај чланак везан за православље је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

• п
• р
• у