ТирозинемијаТирозинемија је грешка метаболизма, обично урођена, у којој тело не може ефикасно да разгради аминокиселину тирозин. Симптоми нелечене тирозинемије укључују поремећаје јетре и бубрега. Уколико се тирозинемија не лечи адекватно доћи ће до попуштања јетре.[1]Данас се спроводе скрининг тестови новорођенчади и тако се тирозинемија открива пре него што се појаве први симптоми. Уколико се на време примени дијета са мало протеина, посебна протеинска формула, а понекад и лекови, тирозинемија се може доживотно држати под контролом, тако да се особе нормално развијају и живе здрав и нормалан живот.[2] УзрокСве тирозинемије резултат су дисфункције различитих гена у катаболичком путу аминокиселина фенилаланина и тирозина и наслеђују се аутозомно-рецесивно.[3] Тирозинемија типа 1 резултат је мутације ФАХ гена, који кодира ензим фумарил-ацетоацетат хидроксилазу.[4] Као резултат недостатка ФАХ гена, супстрат фумарил-ацетоацетат може се акумулирати у проксималним ћелијама бубрежних тубула и хепатоцитима, што резултира оштећењем бубрега и јетре.[3] Тирозинемија типа 2 резултат је мутације гена ТАТ, који кодира ензим тирозин аминотрансферазу.[4] Као резултат ТАТ недостатка, супстрат се накупља, изазивајући офталмолошке и дерматолошке поремећаје.[3] Тирозинемија типа 3 резултат је мутације гена ХПД, која кодира ензим 4-хидроксифенилпируват диоксигеназу.[4] Ово је уједно и најређа форма тирозинемије, при чему је забележено само неколико случајева.[5] Већина тих случајева укључује интелектуални дефицит и неуролошку дисфункцију.[3] ДијагнозаТиповиТирозинемија типа 1 може се открити крвним анализама на присуство метаболита фумарил-ацетоацетата и сукцинилацетона, који се сматра патогномоничним показатељем болести.[6] Тирозинемија типа 2 може се открити присуством значајно повишеног нивоа тирозина у плазми, а дијагноза се може потврдити откривањем мутације ТАТ гена у културама фибробласта. Тирозинемија типа 3 може се дијагностиковати откривањем мутације ХПД гена у културама фибробласта.[3] ТерапијаТерапија зависи од врсте тирозинемије. Дијета са мало протеина у комбинацији са специјалним млечним формулама без тирозина. Лек НТБЦ (инхибитор оксидације парахидросифенил-пирувичне киселине, првог нетоксичног интермедијарног метаболита разградње тирозина) се показао ефикасан. Овај лек спречава стварање веома токсичног сукцинилацетона и даје се у комбинацији са дијетама са мало тирозина и фенилаланина.[7] Трансплантација јетре је индикована код пацијената са тирозинемијом тип 1 и код пацијената који не реагују на терапију леком НТБЦ, као и пацијенти са акутним попуштањем јетре и хематомима.[8] Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia